RSS

Iz ugla jedne plavuše

07 мај

Pitam se, kad su stvari izmakle kontroli? Sve mi to liči na pandemijsku teoriju zavere, samo nikako ne mogu da prokljuvim čiju? Prave ili istinske plavuše su retkost. Ne baš kao sedmica na lotou, ali, recimo, šestica – sa tim bi se već moglo porediti. Crnki i brineta, njih ima tušta i tma. Riđokose su već u kategoriji retkih, skoro kao i plavojke, pa na njih i ne sumnjam, mada, nisam baš sigurna da u čitavu priču ipak nisu umešani muški prsti. No, kako god okrenem, ja baš nešto volim što sam plava. Toliko sam se saživela sa čitavom tom pričom, pa sam počela i da se farbam ne bih li još više istakla da sam to što jesam – jedna prava, istinska plavuša.

Kad je bal, neka je fešta, rekoh sebi, probala si da budeš sve sem crna, i znaš da se najbolja zabava u plavom. Pristajem, plavuša sam. Pristajem, nemam pojma ni o čemu. Pristajem, da samo trepćem okicama, i umilno gledam na svet oko sebe. Pristajem, ne umem ni jednu odluku da donesem, prepuštam se. Pristajem.

Ali, ne ide. Na tu priču o o plavušama iz viceva, nasele su samo one koje nisu skontale poentu vica. Kvaka 22 – čuvaj se svojih želja, mogu i da ti se ostvare.  Hoćeš baju koji će da ti reši sve probleme? Može, ali to je i početak i kraj priče. Zbogom pameti. Ako je i bilo.
Kada su stvari izmakle kontroli – ili kada su to plavuše dopustile da postanu to što zapravo nisu?

Prava plava zna da je tajna ispod kose. Da je istinska, platinasta, medena, zlatna, ma koju god nijansu da izabereš, da je istinska plavuša ona u duši i da je ona stara, da ispod šlema mozga nema apsolutno tačna. Plavuše su, ali one prave, zbilja retki primerci.

Ipak smo mi jedna posebna vrsta. Jedan svet za sebe. Kad zatrepćemo, budite sigurni da se iza trepuški ne kriju svetla semafora, već vrlo jasne vatrice -varnice. Kad vam se nasmešimo, to nije tek reda radi. Samo, pazite koji smo vam osmeh uputili.

Ako vam se posreći dobili ste onaj koji topi i najhladnija srca i zbog kog će vam svet odjednom postati najlepši i najšareniji praznik.

Ali, ako vam uputimo jedan od onih sa podignutim obrvama, bolje je da se sami okrenete dok je još vreme jer, posle takvog osmeha, oni glečeri na polovima i ako su planirali da se odlede, jednostavno odustaju, jer nema ledenije stvari od hladnoće nežnog bića.
No, najopasniji je osmeh tuge na licu prave plavuše. Taj osmeh je teži i od naših suza. Taj osmeh kojim podižemo obraze, a ovi opet pridržavaju one kanaliće iz kojih suze samo što nisu potekle. Gledaćemo vas čitav jedan život tim osmehom, mislićete da je zaista sve u redu, a kada se okrenete, uz uzdah olakšanja jer ste poverovali u najveću laž na svetu, u tom trenutku čitavo jedno jato leptira umreće u istom času, potopljeno bujicom suza koje vi videti nećete.

… jer prava plavuša plače i tuguje gospodski, u svoja četiri zida…. dok na fasadi večito stoji jedan gospodstveni i dostojanstveni osmeh. Možda vremenom malo iskrzan, ali lep. Stoga, ne dajte se zavarati. Boja kose je promenljiva, ali stanje duha je trajno. Kao što M. Antić reče da Srem nije geografija već isto to… duša… Tako je to i ovde, pa ko razume, shvatiće…

Advertisements
 
2 коментара

Објављено од стране на 7. маја 2012. in Intimni imaginarijum, Lična istorija

 

Ознаке: , , , , , , , , ,

2 responses to “Iz ugla jedne plavuše

  1. Kreten...

    29. октобра 2012. at 11:08 pm

    „Gledaćemo vas čitav jedan život tim osmehom, mislićete da je zaista sve u redu, a kada se okrenete, uz uzdah olakšanja jer ste poverovali u najveću laž na svetu, u tom trenutku čitavo jedno jato leptira umreće u istom času, potopljeno bujicom suza koje vi videti nećete“
    …kasno je za izvini, steta je ucinjena….

     
    • Marina Majska

      30. октобра 2012. at 10:09 am

      … anšante… što bi rekao jedan lik. Čovek se najbolje uči na greškama. Ono na tuđim… baš i ne pije vodu. Dok ne udarimo glavom o zid ne znamo koliko boli. Dok se ne suočimo realno sa istinskom opasnošću o nekim tuđim mislimo samo – oh, sreća da se nije meni desilo…
      Ako postoji želja da se greška ne ponovi, onda stavimo tačku na ono gde smo grešili i idemo dalje ne grešeći više u toj sferi. Ili se jednostavno suočavajući sa činjenicom – ok ja hoću tako – ali onda posledice svojih grešaka snosim sam ili sama. Svaka se greška može iskoristiti za novo iskustvo samo ako to želimo… I, zvati sebe kretenom… greška… treba voleti sebe pa ni štete biti neće…

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: