RSS

Све у своје време – црте и цртице

09 мај
Цртице, тачке, администрирање живота. Некако безлично, али, понекад управо то обезличење спашава муке зване мисли и промишљања. Почетком године,   звала ме В.  Пита, да ли сам још увек заинтересована да будем хранитељ. Кажем да јесам. Имам ли ове (2012) у плану да се вратим у програм. Не знам више шта да јој одговорим. Да, желим да будем хранитељ и даље, али, овог тренутка сви моји статуси су полуотворени, те док са тим не будем начисто, не могу. Волела бих да јој могу рећи да сам сада у једној другој енергији која тражи читаву мене и да не бих знала шта са рањеним дететом. Са дететом које треба читаву мене. Не могу више да се делим. Четири године су прошле. Четири године се носим са неразрешеним статусима :
– УДОВИЦА У почетку је то врло добра заштита јер изазива сажаљење. Лепо се сакријеш иза те једне речи и нико ме не дира. Но, временом почне да смета. На питање – наведи статус – другог одговора не могу дати – не могу бити удата – слободна – разведена – у компликованој вези – удовица. Удата, дефинитивно нисам. Разведена такође. Не чини ми се да сам у компликованом односу, а ако сада променим у слободна, некако ми дође као издајство лирике. А, ако сам удовица, онда сам ничија. А таман сам се навикнула да сам поново нечија. Када дође време да мењамо статусе? Када дође тренутак да ту реч удовица, која ме некако, увек на црнину и старице подсећала, смем да заменим пролећем, сунцем, осмехом? Зна ли неко финесу између удова и нечија? Или постоји и нешто између?
– ОСТАВИНА Неко ми прошле године рече да у праву нема правде. У ову мисао тотално супротну мојој логици, покушава да ме убеди и правни систем. Четири године доказујем да је моје моје – но, није моје, нити на мени да о томе одлучим. Неко други то треба да процени. На основу доказа. Четири године доказујем. Четири године чекам да променим стасус и сазнам правду права. Чекам.
– ЧЕКАЊЕ – Чекам неке годишње одморе на које деценију отишла нисам.  Чекам неке решења а знам да ће кад их добијем бити још теже, али биће. Чекам да ми се неке недосањане жеље можда још остваре. Или једна само.  Чекам, а то све је тихо умирање. Чекање.
– ХРАНИТЕЉСТВО На добром сам путу да трајно изгубим статус. Јесам ли тужна? Да ли ми је неко на почетку рекао да је ограниченог рока трајања? Прво сам се негде почела убеђивати да није страшно и да неће стати свет ако ме мимоиђе родитељство. Знам, умем понекад добро да варам, себе. Онда помислим, усвојићемо. Па се то раствори у усвојићу. Онда још једна лажа – шарена – кад си сам – усвајаш само на папиру. Добро, постаћу хранитељ. Па добијем дете. Па га изгубим. Зове ли се то – хранитељски абортус? Не. То је насилни прекид због компликација. Да више боли. Онда вам саопште да вам и хранитељски, као и биолошки сат откуцава. Одлучите. Одлучите. Одлучите. Иначе вас бришемо. Не родитељ, не хранитељ, не старатељ, не човек, не жена – удовица, чекалица… Колико лИЦА?
ЗНАМ Нема ту много мудрости. Мало тога од мене зависи. Оно што знам јесте: – да време не могу да убрзам, као ни одлуке других; – да покушавам да се научим бескрајној мудрости и безрезервном стрпљењу и вештини сагледавања слике у пуној величини, јер

 ме често заварају искричави детаљи; – знам да волим, и волим те; – знам да речи ме ослобађају и зато их толико, скоро опсесивно ређам читав живот; – знам да је чекање будућност и да је то била моја велика замка.

ПРАШТАМ – Првенствено себи. – Прошлости у којој сам себи замке постављала. – Будућности која је увек примамљивијом се од трена садашњег се чинила.
ВЕРУЈЕМ Да су одговори на сва моја недоумљења ту. Да сви моји статуси само треба да се, као и они каменчићи, баце у ваздух, и слика коју на тлу направе, јесте и слика мене. Сада. У овом часу, у ком једино у шта сам сигурна јеси ти. Сигурна сам  у то да те волим? Чекај, само да бацим камичке…
Сигурна у своје најдраже пријатеље и сигурна у своју породицу. Сигурна.
И да ништа не пожурујем и не гурам. Јер, све дође у своје време и за све дође време. И ово што овог часа изгледа помало сиво, јесте добро, јер барем је све на свом месту и све у своје време. Сада знам зашто су се неке ствари тако како су се десиле десиле. Као опомена, као знак од наших анђела чувара, и овај пут смо их добро разумели. Хвала им. Све у своје време и све на своје место.
Сигурна сам, и смирена. Верујем.
Advertisements
 
2 коментара

Објављено од стране на 9. маја 2012. in Kako promeniti sebe - kroz lično iskustvo

 

Ознаке: , , , , ,

2 responses to “Све у своје време – црте и цртице

  1. Staklenna

    9. маја 2012. at 3:14 pm

    Ovakve reči ostavljaju bez daha… i pune oči poznatim slanim sadržajem…

     
    • Marina Majska

      9. маја 2012. at 8:05 pm

      Znaš, možda glupo zvuči, ali kad se poklope iskustva koja sam imala u pisanju sa iskustvom čitaoca, onda je to to. Život je čudo, lep u svojoj savršenosti… Kao što je savršen naslov tvog bloga… savršeno krhak… Hvala ti…

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: