RSS

Daj mi pred san poljubac velik…

18 мај

Ponekad pomislim, mogu da pišem šta god poželim, ionako me niko ne čita. Podelim sebe na nekim javnim mrežama, onda pomislim, ma sigurno me ne vide među svim tim granama tamo i vrežama, rekli bi mi… javili bi da su me pročitali. Pomislim, s druge strane, zakoči, lutko, možda te čitaju, ali nemaju srca da ti kažu da je to sve za onu – pusti neka voda nosi. Tek poneki slučajni komentar onako usput – e, ti reče, … ili jeste li vi ono napisali... potvrdi da ipak neko zaviri u ritam mojih misli, i to je u redu. Nekako sam navikla na ove draga koje na komentarima vidim i znam  da im se svidi poneki tekst… Te koje i ja čitam. Valjda mu ovo dođe kao klub anonimnih pisaca (kao kod alkosa, koji idu na sastanke, pa se pred svojom grupom ispovede… tako i mi, rešeni da u rečima tražimo sebe).

Danima vrtim u mislima Balaševića – za treću smenu. Danas je 18. sutra 19. Nebitno za većinu. Bitno samo za mene i onih nekoliko na ovom svetu kojima je istinski drago što me jednog majskog jutra dodeli Bog i Univerzum ovom sazvežđu. Bitno meni, jer tog dana nemam tipičnu žensku krizu o prolaznosti godina, već radost jedinog ličnog praznika. Samo mog. Kao vlastita imenica mu dođe taj rođendan – jer iako, kako Desanka kaže – iste su godine svi bili rođeni (ja dodajem istog dana), to ne znači da smo isti, već je samo tog dana na zemlju puštena jedna grupa nas. Kao i svakog drugog dana. Po jedno jato anđela, pa ko do kraja sačuva krila, Bog ga veselio.

Tako se meni vrte ti stihovi o tome da sam još suviše mlad(a) da mislim o grobu, a već sam suviše star(a) da brojim zvezde… Pa pomislim, beše Đole mlad kad je to pisao, jer samo deca tako bezbrižno barataju tim… ako umrem mlad… Što me iskustvo više sustiže shvatam da je brojanje zvezda predivna stvar (e sad, možda je to zato što sam ja i prvi deo onog stiha razrešila, mislite na vreme, pa ste posle mirni… crnjak… ali teši), pa sada gustiram život i brojim zvezde.

Sutra je moj praznik. Moje jagode, moji dragi, moj maj, i sunce. Neke ruže u nekim vrtovima, neke čestitke od srca, neke odluke kojih se, možda je blesavo, ali ja uvek držim, jer, jeste život samo jedan, i baš zbog toga ne priznajem onu jebeš ga jednom se živi – u smislu, a što bih se brinula kad me ionako jednom biti neće. Baš zbog toga, hoću svaki dan barem nešto lepo da naheklam, u mislima, jer rukama ne umem, da po nečemu zapamtim, da nekome nešto lepo učinim, ili barem ružno ne učinim.

Brojim zvezde, i nemam mnogo velikih želja. Svoj mali svet i svoje ljude u njemu. Sunce i zdravlje. Novaca uvek koliko treba i radosti što mogu da radim i stvorim. Da volim. I ako zaslužim da budem voljena. Da se svakog dana zahvalim za milost što sam tu, što neko od gore vidi i brine.

Propuštene prilike i sutra ćemo, ne želim. Sutra već današnja odluka neće imati vrednost. Sutra današnji računi neće biti isti. Poješće ih inflacija. Koja god. Ni ja neću biti ista. Ni bolja ni gora. Samo će današnje stvari biti prošlost, a ono što se ovog časa čini kao budućnost tog će se časa dešavati. Zato, vrlo egoistično, mogu da kažem, sa mnom su oni koji me ovakvu i baš ovakvu jedino i mogu voleti. Mene koja ne umem kabl za telefon da sačuvam i koja na osećaj pa kud puklo radim stvari, i mene koja će ih pod velikim kišobranom vaseljenske brige sačuvati. U sebi se smejem i kad je teško, pretvarajući tegobu u lični vic. Mene koja ne umem više da se samosažaljevam, jer shvatam ispraznost istog. Mene koja dotera sebe do krajnjih granica a onda joj glupo što ne može još malo.

Mene koja na kraju dana ima pomisli samo na dva stiha…

 Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme,
dođi, skupi se tu i budi dobra…

 

I mislim, dovoljno je to danas, poslednjeg dana u ovoj mojoj solarnoj godini. Sutra već opet nova ja, ali na kraju dana opet  će biti samo jedna … dođi, skupi se tu i budi dobra… znak da me neko voli na kraju dana…

 

U krug. Možda me neko i sada čita. Ako kažem da je nebitno, kažem, ako kažem da ću prestati, lažem, ako kažem da je presudno lažem. Pišem zbog sebe, ali i vama. Pišem…

 

Advertisements
 
8 коментара

Објављено од стране на 18. маја 2012. in Kako promeniti sebe - kroz lično iskustvo

 

Ознаке: , , , , , ,

8 responses to “Daj mi pred san poljubac velik…

  1. zmajcica

    18. маја 2012. at 12:45 pm

    Ruze, vino i gitare. I Mala Vera. ❤

     
    • Marina Majska

      18. маја 2012. at 6:26 pm

      🙂 i moja Zmajčica. Ruže i gorka tajna (samo mu je ime gorko, ali je ukus mmm…) i, gitare. Da. ❤

       
  2. Dragana

    18. маја 2012. at 8:11 pm

    Nastavi da pises, i zbog sebe i zbog nas koji citamo!

     
    • Marina Majska

      18. маја 2012. at 8:18 pm

      Hoću, upravo tim redom, prvo zbog sebe, jer to moj je lek i moj način da pokrenem svet, a drugo, zbog svih onih koji vole da čitaju, kao što ja svoju dnevnu dozu radosti nađem na vašim blogovima i tu radost podelim sa vama, nekad komentarom, a nekad kad mi je vreme kratko, samo lajkom da znate da sam bila tu…

       
  3. shunjalica

    19. маја 2012. at 8:49 am

    da te još duuuugoooo voli taj neko na kraju dana dok brojiš zvezde… 🙂
    da, ima nas anonimnih zavisnika od lepe reči i osmeha, zato psssssst, ne odaj nas svuda :))))

     
    • Marina Majska

      19. маја 2012. at 9:18 am

      🙂 i ja mu to želim, da me još dugo voli i da budemo… tu pod zvezdama, sa ove strane neba 🙂 Neću, imena ostaju tajna lozinka – znak raspoznavanja – članstvo u klubu anonimnih ljubitelja lepe reči 🙂 :*

       
  4. Vera M

    21. маја 2012. at 9:26 am

    Puno lepih trenutaka i naheklanih misli u novoj solarnoj godini 🙂

     
    • Marina Majska

      21. маја 2012. at 12:48 pm

      Hvala, draga Vera. Ima da heklam, i da uživam u vašim blogovima… 😀 Divno jato blogersko 😀

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: