RSS

Блуз за малу Г.

01 јун

Неке приче нису наше, неке никад нису ни биле, а неке се у једном тренутку провуку кроз парче наших живота, и оставе неизбрисив траг. Кажу да се сви рађамо са истим шансама за срећу и несрећу. Да сви добијамо отприлике исто парче и једног и другог, али, теорију живот врло често демантује.

Мала Г. рођена је, само могу да слутим, из једне велике и тотално хаотичне љубави. Њени родитељи вероватно нису ни требали да се упознају, нити да се зближе, а камоли да им неко дозволи да постану управо то – родитељи. Али, кад се ствари трпају под тепих и када глумимо да је све у савршеном реду, тада преваримо и себе и помислимо да смо баш ми овога пута преварили судбину.

Из те, болесне љубави, родила се мала Г. Ситна, као миш, с неколико пегица на носу, и грациозна као балерина. Све предиспозиције за добар почетак. Све је у том тренутку деловало савршено.

Али, веома брзо, они који су требали да брину о њој, опет су утонули у свој свет, и тек понекад би постајали свесни да један цвет расте ту поред њих. Породица је и даље гурала ствари под тепих… срамота је, шта ће свет рећи, битан је привид. И живели су га. Деда је преузео бригу о Г. Хранио је, водио у вртић, играо се са њом…  Али, ни то није трајало дуго. Једно јутро, мала Г. је као и обично чекала деку да изађе из купатила да је води у вртић. И, није га дочекала. Деда је умро у купатилу, а она је толико плакала да су комшије на крају позвале полицију. Тада је клупко почело да се одмотава. Родитељима је одузета мала Г.  Мала Г.  је добила своју прву хранитељицу.

И живели су њени родитељи неки, могу само да претпоставим какав живот, летаргичан, помало успавани од лекова и ко зна чега, али кажу да је мајка у тренуцима када би успела мало да сабере себе, тражила само да види Г. Паковала јој је поклоне, кретала да јој носи, али нико није смео да јој каже где јој је ћерка. Раскидана болом једног дана се само попела на ивицу терасе.

После неколико година, оболела је и хранитељица и умрла. Још једно сељење, још једно раздвајање. Постала је домац. И даље је била ситна и крхка, као на рођењу. Дуге, смеђе косе, најчешће везане у пунђу, као код правих балерина, о чему је и сама сањала.

За свој седамнаести рођендан пожелела је да се исели из Дома и да има породицу. Или барем нешто што личи на то. Нешто пре тога је сазнала и трагичну причу о својој мајци.

И тако преплетосмо путеве. Г. је читав свој живот провела окружена мноштвом деце и никада није била сама са својим мислима, и никада није имала личну одговорност. Колектив сноси заједничку кривицу. Мала Г. је после толико година добила све што дете може да добије – али је остала сама са својим мислима. Нажалост гени је нису прескочили. Главног кривца за смрт свих људи око ње она је пронашла у себи. У њеном свету то изгледа овако – за кога се вежем тај мора да умре. Ако осетим да би ми неко могао постати близак ја морам да га гурам од себе, јер једино на тај начин ћу га заштитити. Каквог ли терета на леђима једног детета. Почела је полако да клизи из овог света, у свој, са сопственим правилима и истинама. Далек, болан и тежак. Носила га је колико је могла, а онда је одједном и њен свет као некада свет њених родитеља почео да се урушава. Јер, све је био привид.

Она ће ускоро 18. Читав један животни век се тек отвара пред њом, али, она не зна шта би са тим.

И, опет се враћам на почетак. На моралну дилему – да ли је родитељство заиста за свакога? Ако неко није у могућности да сам свесно доноси одлуке, нису ли његови најближи, родитељи, старатељи дужни да их доносе уместо њих? Да ли понекад свесно затварамо очи пред неким проблемима, мислећи да ће се сами од себе решити? Да ли… Мада то малој  Г. никакво олакшање неће донети…

 

Advertisements
 
4 коментара

Објављено од стране на 1. јуна 2012. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , ,

4 responses to “Блуз за малу Г.

  1. Staklenna

    1. јуна 2012. at 8:30 pm

    Bluz… Zasto se nosim i upustam u takve note kada ih tesko podnosim? Mogla sam da preskocim, da ne procitam. Ipak jesam. Mala G. me bas dotakla… Moje misli su veceras odjednom plave….

     
  2. Marina Majska

    1. јуна 2012. at 8:39 pm

    … mala G. je jedno predivno i najtužnije dete koja sam upoznala. Bila je jednim delom i deo mog života, ali genetika je bila jača… Tužno je koliko malih i velikih G. rođenih iz nekih ljubavi koje možda nisu smele da se dese žive oko nas, a da toga nismo ni svesni… Moje su misli uvek plave kad pomislim na nju… a ne mogu ništa više da učinim…

     
  3. montenegrina

    3. јуна 2012. at 11:23 am

    Tužno jeste koliko ima malih G., a tužna je i istina koliko ima roditelja koji priželjkuju jednu malu G. izatkanu od njihovih gena koju bi odgajali u ljubavi, ali..
    Ti si uradila dosta. Mala G. je dobila iskrenog prijatelja i imaće ga dugo, dugo… da prati njen životni put i uskoči kada joj bude trebala pomoć. Ovaj Bluz… je dokaz da je ona ostala u tvom srcu.

     
  4. Marina Majska

    4. јуна 2012. at 12:20 pm

    I u srcu, i još uvek se nadam tu negde u blizini. Ne mogu da kažem da je to bilo traumatično iskustvo, ali da je bilo bolno, jeste. Da mi je otvorilo niz pitanja, jeste. Bluz…

     

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: