RSS

Kupončići za sreću ili zašto nisam B.K.

18 јул

Kad bih bila Bane Krstić…

Možda se sada neko pita a zašto ne Balašević? Ali, nisu sve teme tako globalne i filmske kao njegove, nekad mi treba čista laloški ravna priča sa mirišljavim kolačićima, sa Dunavom koji nosi jednu skelu i na njoj jednog skeledžiju kog mogu da moljakam da se iz, recimo Srema prebaci u Bačku, jer je neko preko reke daleko. I, da u nekoliko stihova objasni da je svetsko pitanje broj 1 u stvari to da li me voli ili ne. Sve ostalo nije bitno.

Kad bih bila Bane Krstić ja bih sve to umela i ništa mimo toga me ne bi doticalo. Ali, ne lezi vraže, nisam Bane, i nisam još usput ni muško, pa su mi misli svuda i u svim rupicama koje mogu da se otvore u onoj sivoj masi, kad je toplo pa se sve raširi. A ja, veliki, svoj najbolji analitičar i terapeut (cvrc… ni lekari sebe ne izleče nikako, a kamoli ovi što o duši brinu), redovno pronađem novi razlog da Dunav ne teče mirno, i da i pored toga što je širok, a ravan Srem – dovoljan razlog da ne poverujem ni da je reka baš široka, jer ni Srem baš nije ravan, tražim krivine u sebi.

Pomislim na trenutak gde li sam ono nekad pogrešno skrenula, misleći da je to put za Albukerki, i kako su neki tako ravno uplovili u kolotečinu, a ja stalno neke ptice krotim u grudima.

Znam, moglo se i tim putem. Onim kojim se češće ide. Kad u jednom času neko postavi uslov – ja i jedan život miran tih, i tek ponekad neki napisan stih, ili večito preispitivanje sebe i svojih nesigurnosti, sunce i kiša u očima od večeri do jutra i obrnuto, sto puta zamene mesto, ali bez kompromisa, barem ne velikih.

Ponekad mislim da ni živeti ne umem kako treba. Prošla su mi maj i jun. Jednom sam prošla taj put. I čekala da se desi čudesO u leto. I nisam naučila da čudesa ne postoje. Takva. Čudesa postoje samo kada ih sama uvilenim i dam im krila i malo čarobne vatre potpirim, pa  pustim zvočniće da objave da je počelo doba čuda i da u njemu glavnu ulogu ima jedna šašavica baš onakva kakva jeste – ona koja obećava, a zna da ne ume da održi obećanje, ona koja pokušava večito da se opusti ali ili pretera u tome, pa tresne ili pokušava, a zna da je rad suprotnost opuštanju.

Kažem, ponekad pomislim, zašto ne znam kako će sve za 20 godina izgledati, zašto ne postoji jedan kalandar sa kupončićima sigurnosti i sreće da svako jutro otkinem po jedan kupon, ubacim u bunar svojih želja kao potvrdu da imam tapiju na još jedan čudesni dan.  Ali, znam da takvih tapija i takvih kupona nema. Nema ugovora o sreći. Nema garanta za sigurnost. Ničega nema. Znam to, ali nikako da naučim da hodam u tom svetu. Još uvek sam slonče u stalkari, pa, kako veli moj kum (u drugom kontekstu) samo mašem onim reketom pa nekad i ubodem neku loptu.

Opusti se, mantram sebi. Zašto misliš da će se nešto volšebno dogoditi ako se opustiš? Ako pogrešiš? Ako se igraš? 

Znam… sećam se. Prošla sam jednom taj put. I ishod znam.

Zato odoh da umesim svoju letnju magiju pa na verandu srca svog da prisednem. I uživam u magijskim kolačima. Onim sa cimetom i kapljicom vanile. Nekoliko malina odgore i malo otopljene čokolade. One koju posle treba sa prstiju polizati. Lagano. Kako već u tim pričima o magiji ide.

A sve to na zemlji za koju dobih tapiju pre koji mesec.

A, sve bi verovatno bilo drugačije, da sam kojim slučajem Bane Krstić…

Advertisements
 
Оставите коментар

Објављено од стране на 18. јула 2012. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , ,

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: