RSS

Još nije njeno vreme…

07 авг

Kad me stignu sve samoće…

Jednom i to stigne. Kad je baš dobro, one stignu. Sednu ti za vrat. Šapuću – U kafanu ja ću poći, u kafanu ja ću poći, u kafanu ja ću…

Ustao je tog jutra, po običaju ranije od nje, ali ovog puta u sam šav kad se noć opire snu, a jutro budi iz obamrlosti. Na tom rasporu je kročio na terasu. Očajno hladno jutro, ali on ga nije osećao. Ništa do njega tih dana nije dopiralo. Samo osećaj beskrajne sreće. Kraj ustajanju u gluvo doba. Kraj povratku u neki samotni, momački stan u sopstvenu tišinu. Kraj danima bez njenog smeha, njenih dugih monologa, večitih planova.

Toliko je bio srećan da je to bolelo. Podseti ga u jednom momentu na onaj bol kad bi ona odlazila. Kao da su mu deo srca rezali svaki put kad bi bela ptica poletela. Deo je sekao i kada bi on odlazio od nje. Podseti ga ovo jutro svojim intenzitetom na te fantomske rezove, ali, odmahnu rukom… nikako, ma nemoguće. Ne idem nikuda. Ni ona ne odlazi. Tu smo, u bezrezervnoj radosti. Ne kida me ništa iznutra, to se, pomisli on, samo jutro nestašno nadvlači sa noći pa cima, a on onako polupospan  služi im kao savršeno igralište.

Neka ih, kad se razdvoje, onda ću nju buditi. Obećah joj sinoć da će da zapamti ovo buđenje. Reče joj kroz smeh, već zatvorenih očiju za san – videćeš ti kako ću ja tebe ujutru probuditi.

Nije još vreme za njen uranak. Uzeo je pepeljaru sa terase, zbog nje je i išetao u ledeno jutro. Uzeo je i vratio se u sobu. Zapalio cigaretu. Poče da oseća hladnoću. Prebaci ćebe preko nogu. Još jedan dim. Ugasi je. Skupi, onako pušački sav pepeo u jedan ugao pepeljare i položi ugašeni opušak preko toga. Spavalo mu se. Jako. Nije još njeno vreme, pomisli on i zavali se. Neću je ipak buditi ovog jutra, nije ovo još njeno vreme. Neka spava, onako mirna i ušuškana u svoje snove i planove. I zaspao je.

Bilo je to njeno buđenje. Njegove oči iznad svakog sna, upijale su sve sporije njene uplašene pokrete. Njeni prsti okretali su  broj 94… Poslednji odjeci tišine i pogled na savršeno ugašenu cigaretu.

Od onda više ne pravi planove.

Od onda voli svaki i najsitniji trenutak života.

Od onda ne voli paranje jutra i noći.

I cigarete.

Advertisements
 
8 коментара

Објављено од стране на 7. августа 2012. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , ,

8 responses to “Još nije njeno vreme…

  1. ironijexl

    7. августа 2012. at 7:32 pm

    Sjajno, Marina!

     
    • Marina Majska

      7. августа 2012. at 9:22 pm

      Hvala, iz duše, čisto…

       
      • ironijexl

        7. августа 2012. at 9:32 pm

        Iz duše sam ti i ja rekao – nisam sklon jeftinom podilaženju.

         
  2. Marina Majska

    7. августа 2012. at 10:07 pm

    Znam, čitala sam te, i znam da si iskren u pisanju, nekako po emociji i motivima dodirnut sa mojim temama… Zato mi još više i znači…

     
  3. Montenegrina

    9. августа 2012. at 2:43 pm

    Bravo milice 🙂

     
  4. Marina Majska

    9. августа 2012. at 8:43 pm

    Dragušna, kako volim kad te makar ovde vidim… 🙂 Hvala ti… i nedostaješ 🙂

     
  5. Wojciech

    14. августа 2012. at 9:19 pm

    Meni je ovo super. Naravno zbog utiska koji ostavlja… 🙂

     
    • Marina Majska

      15. августа 2012. at 10:54 am

      … razumem. Ponekad nas reči „ograniče“ tj. ne možemo da iskažemo pravi utisak… jer boje imaju nijanse… a reči retko imaju mogućnost bojenja…

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: