RSS

Hodam po tankoj liniji

09 сеп

Gde su NAM granice?

I GDE su nam granice?

Od sinoć čeprkam po  sebi tražeći odgovor. Nije mi ovo prvu put u životu da se zapitam, ali svaki put mi se pitanje nametne iz nekog drugog ugla. Sinoć smo gledali hodača po žici. O čoveku znam vrlo malo, tek šture biografske podatke, što je i nebitno, jer nikada se, verovatno, više nećemo naći u isto vreme na istom mestu, taj pomalo ludi Francuz i ja,  ali onaj trenutak, sinoć, učini me u trenu presrećnom i nesrećnom. Nakon svega, želela sam da se sklonim negde i ćutim i pustim da mi prođe taj trenutak kroz čitavo telo. Ono je jednostavno vapilo za katarzom – osećaj blage uznemirenosti, vrtoglavi kovitlac u stomaku i glavi, i mnoštvo ljudi oko mene. Nemogućnost osame. Nemogućnost da u trenutku proživim svoju blaženu anksioznost – da suočim sebe sa ličnim granicama i da napravim novi krug do kojeg se treba širiti, i nove izazove koje mogu, smem, želim da savladam. Gde su te granice? Koje su to sile izvan nas koje jedne drže u večito istom krug, a druge, opet, razdiru i teraju da se batrgaju, grebu ne bi li izašli iz svojih okvira.

Krhka je priroda u meni. Lako puca i ogoli. Poput porcelana se stvori novi oblik i ponovo popuca. Ponekad navučem oklop i čuvam se, ali to mi brzo dosadi, jer liči na kavez, na dosadu, na sakupljanje adrenalina u svakoj ćeliji tela, na retrogradno hodanje, na stajanje u mestu, a to ne umem. Zavrti mi se, mučnina teška i gorka preplavi me, srce bi da trči, ali noge ne mogu jer oklop ih drži. Jedino što tada mogu jeste da se sklupčam unutar sebe. Moje lice tada odslika sve ono što bih sakriti htela, oči se napune tugom, a dve bore iz uglova usana samo se pojave kao osušena rečna korita. Kao da čekaju suze da se sliju niz njih. Da opišu bol, da zavape da skinem oklop – pa neka pucam po šavovima, neka se raspadam iznova i iznova, ali da dopustim svojim strastima da me vode.

Ne umem u mestu. Ne umem bez reči, dodira, mirisa, ne umem uvek isto. Ne umem kad koža miruje bez dodira, ne umem kad reči guše se u stomaku, ne umem kako se očekuje, jer nikad nisam naučila šta se očekuje. Ili, bi bilo iskrenije da kažem umem ali neću. Neću ako do sada nisam. Neću jer cena je prevelika. Neću jer ono što sačuvam oklopljavanjem, nije vrednog onoga što dobijam razotkrivanjem.

Prekoračiti granice, proživeti svaki put blaženstvo i proklestvo anskioznosti, kratkotrajna uljuljkanost u mir i bezbrižnost, pa ponovo u krug. Na postvenoj žici, kao onaj Francuz sa početka filma. Red adrenalina, red razgolićenosti nakon pucanja šavova, red nežnosti i reči, red smiraja na kraju svakog dana. Red bezrezervnog predavanja i red apsolutne vere u onoga koji veruje u mene, moj štit dok hodam po svom užetu. Nevidljivom – vidljive su samo njegove ruke na koje padam. U krug i nazad. Jer, i to se može…

Advertisements
 
5 коментара

Објављено од стране на 9. септембра 2012. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , ,

5 responses to “Hodam po tankoj liniji

  1. ironijexl

    10. септембра 2012. at 10:25 am

    Evo još jednog koji veruje u tebe 🙂

     
    • Wojciech

      10. септембра 2012. at 5:58 pm

      Ima nas… 🙂

       
  2. Marina Majska

    12. септембра 2012. at 2:49 pm

    Hvala vam… Ako bih ovde mogla da odgovorim u balaševićevskom stilu… rekla bih iskreno… mnogo mi znači to. Kao i vama. Blogeri su jedna posebna sorta koja razdrleljenih košulja ide u nepoznato, i svaki komentar je u stvari potvrda da sa druge strane postoji toplo ljudsko biće koje nas (vas… sve nas) čita i razume i ume… 🙂 hvala vam ljudi…

     
  3. tanjatg

    18. септембра 2012. at 7:42 pm

    U krug i nazad. Jer, i to se može… Da, svakako da može!

     
  4. TetkaSaveta

    2. октобра 2012. at 6:41 pm

    🙂

     

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: