RSS

Krupni plan

21 окт

Sedeli su za stolom i ručali. Prvi januar, novi dan u novoj, prestupnoj godini. Kroz glavu joj proleti kako je često govorio da ne voli prestupne godine jer donose nešto loše. Nasmešila se, više onako za sebe. Kako može biti loša godina, pa makar i prestupna, kad počne ovako lepo? Davno nije bilo snežnog dočeka, davno nije osećala takvu radost i polet, davno nije imala toliko planova pred sobom. Sve što su godinama odlagali, moglo bi da se ostvari sa početkom ove godine.

– Davno nisi bio ovako nasmejan…

– Davno nisam bio ovoliko srećan i opušten.

Sto je bio nov. Velik, sjajan, sto za porodicu. Bio je to njihov prvi zajednički ručak ili možda drugi, u zajedničkoj kući za zajedničkim stolom.

– Kafa?

– Skuvaj. I, hajde da još malo sedimo za ovim stolom.

Gledao je oko sebe. Ona je gledala u njega. Bio je nalik snegu. Skoro prozračan. Bio je bez ijedne bore, poput dečaka, bez rana, bez ožiljaka. Bio je nestvarno prisutan. Drugačiji nego ranije. Bio je bez mirisa.

– Trebalo bi još da uštedimo za…

– Ma, ne, ne treba nam. Mislim da sada imamo sve što nam treba. Završili smo kuću.

Osmeh i dalje nije silazio sa njegovog lica.

Zaista su imali sve. Htela je da mu kaže da im jedino još fioke nedostaju, ali znala je da bi ta, za nju smešna opaska, odložila za još koji mesec početak zajedničkog života u zajedničkoj kući. Zato mu je rekla da im više ništa nije potrebno.

Sipala je kafu i krenula nazad ka stolu. Na trenutak joj se učinilo da se još više stopio sa prizorom – bio je kao u ramu – prozorsko okno beše mu iza leđa, a sneg dekor na slici. Trebalo bi da počnem da nosim naočare. Više nisu samo slova u pitanju. Čitav čovek počinje da mi bledi pred očima. Samo osmeh se pojačava. Kao da neko menja programe na televizoru pa signal postaje sve slabiji. Samo još detalji mogu da se prepoznaju. Tako joj se učinilo.

Kasnije su gledali neki film. Glavni glumac je teatralno objašnjavao da je sunovrat njihove porodice počeo onog trenutka kada su završili kuću – kad završiš kuću, dolazi smrt, rekao je nekom u toj sceni.

Kakva glupost, pomisli ona. Kad završiš kuću, počinje život. Eto, kako su dijalozi u filmovima ponekad glupi. Svašta. Kao i ona njegova misao da prestupne godine nisu dobre. Isto kao na filmu. Bezveze.

Kasnije je sela za zajedički sto i gledala kroz prozor.

Stvarno bi trebalo da počnem da nosim naočare. Potpuno si se stopio sa pozadinom. Čak ti ni osmeh više ne vidim. Ni obris, ni miris. Kako je sve ovo glupo. Kao trećerazredni film. 

Snimljeno, viknu neko. Briši njegovo ime sa spiska glumaca. Završili smo. Čini mi se da mu prestupne godine baš i nisu naklonjene. 

Rekviziteri iznesoše njegove stvari. Neko zagura drugu stolicu za zajedničkim stolom.

Gospođo, gotovo je. Možete i vi ustati i napustiti scenu. Požurite do šminkernice.

Uskoro snimamo vas, samu, u krupnom planu…

Advertisements
 
13 коментара

Објављено од стране на 21. октобра 2012. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , ,

13 responses to “Krupni plan

  1. Plava Baklava

    21. октобра 2012. at 10:30 pm

    Bila sam svedok nekoliko priča gde je sve umrlo kad se završila kuća 😦 . Ima nečega u tome.

     
  2. Marina Majska

    22. октобра 2012. at 4:47 am

    Ima. To je i povod ovoj priči. Nikad ne reci da je sve gotovo, ne reci da ništa više ne treba, da nemaš želja, da si sve završio. Valjda neko naše reči shvati kao znak – gotov sam u ovom svetu, sada mogu u neki drugi… bolji, drugačiji, kakav god… Ne znam…

     
  3. Negoslava

    22. октобра 2012. at 5:57 am

    Tužno. Zašto život ume sve da pokvari onda kada se čini da je konačno uredjen po našoj meri ?

     
    • Marina Majska

      22. октобра 2012. at 2:40 pm

      Negoslava, jeste tužno, ali tako mora. A zašto? Mislim da je to neka vrsta čudne ravnoteže… ne znam…

       
  4. ironijexl

    22. октобра 2012. at 11:14 am

    Sjajno, bravo! Povratak ti je žešći od dolaska 🙂

     
    • Marina Majska

      22. октобра 2012. at 2:38 pm

      🙂 srećom da on što me pritisne iznutra, može kroz pisanje da se iskanališe. Hvala ti. 😀

       
  5. zelenavrata

    23. октобра 2012. at 11:31 pm

    Piši knjigu!!!

     
  6. Wojciech

    31. октобра 2012. at 9:16 pm

    „Imade u životu svakoga čovjeka takvih časova kad se čuje kako škripi kotač na stroju vlastite mu sudbine.“
    (Krleža)
    Slajan post, sa još zanimljivijim krajem. 🙂

     
  7. Marina Majska

    1. новембра 2012. at 10:31 am

    🙂 kraj, beše kaou odlazi cirkus… nije se znalo ni ko je domaćin, a ni gost… ali, ovo je jedan od onih koji se jednostavno samo izliju… jer tako treba. Hvala Ti, Wojciech… 😀

     
  8. Dejan

    22. новембра 2012. at 11:02 pm

    divno!

     
  9. Snežana Medan

    3. јануара 2015. at 11:57 am

    Sve je scena… Divna priča!

     

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: