RSS

Ne igraj se vetre lišćem

01 дец
Takav neki danas dan. Kako reče Ž. Binoš… plačem zbog dobrote. Do sada nisam tako sebi objašnjavala tu pojavu – dobrota kao luk za suze. Oguglala sam na svetski bol, sve me manje dotiču opšta mesta tuge, zaledila sam se za trenutke koji zahtevaju suze. Ali, nečiji mio pogled, jedna topla reč, jedan dečak u jednom filmu koji dovikuje jednog Gligorija, jedna tužna žena koja najzad napušta sivi život, jedna devojka koja peva jednu već pomalo ofucanu pesmu… sve sjajni razlozi za suze. I sve to kao uvod u jedno veče od pre neki dan… 

Pre nekog vremena čekam autobus preko puta Jodne banje. Veče. Jedno od poslednjih novembarskih. Toplo, kako je baka imala običaj da kaže – bolesno toplo. Lagani novosadski vetar lagano spušta list po list sa drveća. Slaže ih, jedan na drugi. Tapacira ulicu. Toliko polako da vidim žilice u osušenom listu – toliko lagano da ga ne čujem ni kad ga spusti, a trebalo bi. Da krcka. Da se lomi, da šušti, da boli, da se rasipa na najsitnije detalje. Ali, ne. Zvuka nema. Samo mukli ples. Svetla bulevara, kao bulevar poslednje igre nežnih liski jesenjih. Oči mi pune suza. I, u glavi mi jedna pesma – predivne Ljiljane Petrović.

Ne igraj se, vetre lišćem… ovim mrtvim lišćem… kao što je dragi srcem mojim… okrutna je tvoja igra k’o njegova nekad, kad sam bila igračka za njega….

Ta mi je pesma bila foršpan za ovu jednočinku. Dok zelen je bio i snaga je u listku bila poput leta vrela i vetar tek je mogao da dodirne površinu, ali telo je ostajalo celo. Ali, jesen je surova u svojoj lepoti. Jesen je varljiva zamka. Navuče vas na svoju raskošnost boja i mirisa, na tren zaboravite da umire jedno leto, obojeno i razmazano ludilom i čudesnim uzletom jeseni koja će uskoro spustiti gard pred zimom. Bez velike borbe, jednostavno, izdajnički. Da će dopustiti da list umre zarad njegove igre. Svaki put, iznova… list naivno poklekne pred vizijom trenutka slave i raskoša.

Ne igraj se vetre lišćem…

 

Advertisements
 
2 коментара

Објављено од стране на 1. децембра 2012. in Intimni imaginarijum, Moj svet kroz muzičku prizmu

 

Ознаке: , , , ,

2 responses to “Ne igraj se vetre lišćem

  1. Wojciech

    3. децембра 2012. at 8:44 pm

    A ti se baš igraš rečima.
    Ma nije jesen loša… Stisla nas je to stoji.
    Neka je. Proći će. 🙂

     
    • Marina Majska

      4. децембра 2012. at 8:06 am

      Igram se, jer to najbolje umem, od svih igara 🙂 ali svaki put se pojavi asocijacija neka, poput ove divne pesme… Ne igraj se, vetre liscem…. :))) Hvala ti…. 🙂

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: