RSS

Jednostavna formula sreće

14 феб

Nekako mi se ovaj februar lepo ugnezdio u godinu. Dugački decembar, duboko ugaženi januar. Februar bi mogao da se posmatra kao najdublji u godini. Ali, ovaj mi se čini dobar. I, taj 13. u ovom mesecu, dobar. Znam,  počela je za nas godina. Dve dobre vesti. U jednom danu. Jedna tvoja, druga moja. U baš tom danu. Trinaestom u mesecu.  Malom prazniku. U kući za ptice.

Dočekao si me sa svojom lepom vešću. Tog trena si bio poput ptice, ustreptao, spreman da raširiš krila, ali… to ali pripada samo meni..  još uvek nenavikutoj potpuno na nesebičnost poput tvoje. Na uvećavanje radosti kad se podeli… Ptico moja…71366252.yGjACpxH.twobirdsflyingovership

Raširi krila, ptico i poleti, mogla bih da da šapućem iz časa u čas. U tvom su letu meni najlepši trenuci kad se vratiš i u tvojim očima vidim svet koji si upijao.

Moja vest stigla je koji tren posle. Jedan poziv. Jedno moguće ostvarenje. Realno. Sad znam da je pravi trenutak za to, jer bila sam tako mirna i spokojna. Onakva kakva sam kad sam potpuno spremna i kad sam sa sobom raščistila.

Davno znam da se dobre stvari dešavaju kad za to dođe vreme. Tapkali smo ovih dana, oslobađali se nekih strahova i dizali neka sidra koja su nas tako dugo držala vezana za jedno mesto. Ispirke za strah od novog. Opravdanja samo da se promene ne dese. Sve smo to čistili. I čistimo. Kad posustajem, ptico, ti me svojim krilima podižeš. Podižeš me i onda kad su ti krila pomalo pokisla. Jer, ne umem da nosim osmeh kad ga na tvome licu nema.

Bila bi laž kada bih rekla da bez tebe, ptico, ni ja više ne umem da letim. Istini je bliže da sam sa tobom naučila let u četiri krila i da si me upitomio da mi bude komotno u dvoje. Sada sam spokojna i otvorena. Sada sam spremna za sve lepe stvari koje se dešavaju. Za let. Lagan, udoban, čestit i siguran.

Let koji je tako naš, a opet toliko i samo tvoj i  lično moj. Dvojac bez kormilara. Jedno ali sastavljeno od dva. Jednostavna formula…

 

Advertisements
 
11 коментара

Објављено од стране на 14. фебруара 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , ,

11 responses to “Jednostavna formula sreće

  1. tanjatg

    15. фебруара 2013. at 9:57 am

    Ti meni i deluješ kao neko ko jedan deo sebe neće ili ne ume da da, neki divlji deo sebe koji, opet, s druge strane, želiš da neko pripitomi. Deluješ mi kao osoba koja je lagana kao lahor ali bogme i poteška u isto vreme. Osećajna ali svoja. Bez kompromisa ponekad. I sve vreme dok sam čitala priču, ja sam videla muškarca, pa kad naiđe rečenica u kojoj se jasno obraćaš ptici, ja posumnjam da li pravilno čitam.
    Februar bi mogao da se posmatra kao najdublji u godini. Ovo mi se jako sviđa ali ne razumem kako? Zbunjuje me rečenica koja sledi.
    U svakom slučaju – veliki lajk. Nadam se da početni deo komentara nije neumesan.

     
    • Marina Majska

      15. фебруара 2013. at 12:17 pm

      Tanja, moju paraterapiju na drugom blogu svom, rado bih podelila sa tobom, ili prihvatala tvoje tekstove na njemu, jer si me pročitala kao jedan i jedan. Iskreno, onog dana kad sam počela da radim u školi, sa decom, shvatila sam da deo svoje privatnosti ne smem da iznosim u javnost jer sam pored predavača i vaspitač. To je bila i moja dilema kad sam počela da pišem na blogu – kako izraziti jedan deo sebe a ne biti lascivan, potpuno iskren i otvoren u svojim strastima, željama, pa i u iznošenju intime, tema vezanih za ono što zovu 16+ ili vezanih za seksualnost i slične imaginacije.
      Ptica jeste muškarac, moj, i on je taj koji me pitomi, jer sticajem nekih životnih okolnosti njemu pripade ta privilegija, dužnost ili kako god… Ali hvala mu.

      A, ono sa februarom… Prozaično – decembar nas potroši do januara. U januaru vraćamo neke dugove od decembra, plaćamo razne poreze, razreze i ostale i kad ukoračimo u februar duboko smo zaglibljeni u trenutnom neimanju. I nama se početak činio takav, ali onda su neke stvari najavile da počinje da se kotrlja, da je počelo, samo treba malo strpljenja da nam prilegne sve na mesto i račun. Hvala ti što čitaš, što pitaš, jer to mi je povratna informacija, komentari koji podstiču da budem i bolja i jasnija. 🙂

       
      • tanjatg

        15. фебруара 2013. at 3:16 pm

        Onda mi je još više drago! A o kom drzgom blogu je reč?

         
      • Marina Majska

        15. фебруара 2013. at 3:37 pm

        Imam još jedan blog koji se bavi terapijama duše – iz mog ugla… 🙂 pa se zove Paraterapija kod Majske http://www.mastersofspeed.rs/coolumna
        I stvarno sam mislila, ako imaš neki tekst tog tipa, a ne otvara ti se posebno mesto – možeš pod svojim imenom 🙂 Moj pokušaj da se odmaknem od literature a približim drugoj ili trećoj ljubavi… lekovitim rečima 😀

         
  2. ironijexl

    15. фебруара 2013. at 11:31 am

    Ne volim fraze tipa ‘ostao sam bez daha’, ‘nemam reči’ itd, ali sve češće me dovedeš do stanja da zaista ne znam šta da kažem, a opet, želeo bih da ostane zabeleženo uvek kad me oduševiš slikama i metaforama.

     
    • Marina Majska

      15. фебруара 2013. at 12:22 pm

      🙂 I ja bih uskočila u frazu kad bih rekla da se ja isto tako osećam u tvojim pričama, ali tako je. I, upravo me Tanjin komentar potakao, a odgovoriću ovde – žao mi je što ne mogu javno da stavim priču poput one tvoje predobre a kontroverzne za poneke. Ja sam u njoj svaku sliku proživela kao kratki film o sreći i zadovoljstvu. Ja sam pomalo ono što nisam volela kod nekih pisaca – nedorečena u strahu da mi neko ne zameri da pišem nešto što će pročitati deca… A ti si ono što sam volela – eksplicitan, jasan, opet mističan i metaforičan. Pesnik u prozi, kompozitor koji umesto nota koristi reči, a melodiju čujemo svako od tvojih čitalaca na svoj način. Subjektivni doživljaj realne slike… 🙂

       
      • ironijexl

        15. фебруара 2013. at 1:38 pm

        Potpuno te razumem. Ja sam se ‘izborio’ za status gubitnika čija reč nema težinu u društvenom kontekstu, pa ni u njegovim segmentima koji su osetljiviji i kojima pripadaš. Moja je odgovornost samo prema nekoliko desetina čitalaca koji su tu svojom voljom i kojima se sviđa to što radim. Priča je puštena kao reakcija na bljutave kvazierotske priče ‘alaj bi se šikicala, al’ da mi ne uđe’ kojima je sajt bio preplavljen u jednom momentu. Ali kako to zahteva širi elaborat, odgovoriću ti tamo 🙂
        Čast mi je što me pratiš.

         
  3. Marina Majska

    15. фебруара 2013. at 2:11 pm

    Pratim, i na svom drugom blogu sam stavila i inserte i linkove do meni dragih blogova. Tamo je i tvoj. E, sad ne bih ja baš rekla da nemaš uticaja, jer mnogi od nas bivaju inspirisani i potaknuti tvojom idejom. S druge strane, i tvoj komentar ima težinu i čitajući ih, nevezano od mog, imaš jednu liniju vodilju od koje ne odstupaš i stav čvrst…
    I, da ima, zadovoljstvo i čast je obostrana. 🙂

     
  4. obične priče

    18. фебруара 2013. at 4:32 pm

    Moraću i ja neku formulu za sreću da pronađem.
    🙂

     
  5. Valentina

    26. марта 2013. at 8:05 pm

    Draga Marina, divno pisete. Dugo nisam citala ovako emotivne, slikovite i oslobadjajuce tekstove. Drago mi je da sam Vas „otkrila“ u moru internet tekstova. Otvorila sam pravu skoljku i pronasla prelep biser.

     

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: