RSS

Jedna majska crtica

15 мај

Oduvek je volela maj. Beše to onaj mesec kad su definitivno prestajali da lože, ma kako hladne zime bile, jer su u njenom pitomom kraju zime trajale do Uskrsa i onda se povlačile, lagano, a proleće se isto tako stidljivo šunjalo dok ne bi uskočilo u maj.

U bašti bi joj procvetale ruže, puzavice, koje bi posadila uz bunar, ofarban u zeleno. U maju je rođena i njena prva unuka ili, kako je volela da kaže njeno četvrto dete. U maju su u baštici zrele i jagode, one sitne, male, domaće, slatke. U maju su počinjale šarene pijačne srede – koje nije propuštala – kad bi iz šifonjera izvlačila haljine od žerseja šivene baš po njenoj meri, obuvala svoje najlepše cipele, u tašnicu stavljala novčanik i maramicu. Iz ormana bi uzimala flašicu točene toaletne vodice, špricnula i miris đurđevka bi odjednom obavio prostor oko nje. U kosu bi stavila rajf, onaj svečani, sa šarom nalik astraganskoj. Do pijace joj je trebalo duplo više vremena nego što je bilo koraka, jer na svakoj je kapiji nekog poznatog sretala, toplu mu reč uputila, za zdravlje upitala i tako redom. Na pijaci je uvek pazarila štedljivo i sa merom – samo ono što u svojoj baštici nije imala. Tačno proračunato šta će te nedelje kuvati. I ti komad više. Svratila bi i do prodavnice po malo tirolske ili kako je volela da je zove, crne salame, maslac, kvasac, kafu.dusty-rose-wallpaper I natrag kući.

Volela je maj, i proleće. Volela ga je toliko da je rešila da sa jednim zauvek i ode. Tiho. Prvo je prestala da viđa ljude. Onda je prestala da jede, a potom je prestala i da priča. Samo je ležala i čekala da maj dođe. I, pristojno, sačekavši da prođe prvi maj, i da se sve dovede u red nakon duge zime, samo je jedne večeri tiho otišla. Poput ruže kad joj prođe vreme. Samo se osušila. Dostojanstveno. Bez ijedne reči. Odneo je jedan maj, koji je tako mnogo volela.

 

Advertisements
 
18 коментара

Објављено од стране на 15. маја 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , ,

18 responses to “Jedna majska crtica

  1. Dragana

    15. маја 2013. at 8:45 pm

    Divna topla priča.

     
    • Marina Majska

      16. маја 2013. at 8:36 am

      Hvala. Znam da su ovo teme koje negde i tebe duboko ganu…

       
      • Dragana

        16. маја 2013. at 8:46 am

        Uvek.

         
      • Marina Majska

        16. маја 2013. at 7:32 pm

        Znam i svaku tvoju priču osećam…

         
    • Marina Majska

      26. маја 2013. at 3:38 pm

      Da. Kad se tuge pomalo slegnu i nestanu gorčine, ostaju samo divne crtice iz života. Hvala ti…

       
  2. ironijexl

    15. маја 2013. at 9:10 pm

    Ne znam je li imao ko da je ožali, ako nije – od ovog časa jeste. Tako si dobro napisala da sam se snuždio kao zbog nekog svog.

     
    • Negoslava

      16. маја 2013. at 6:30 am

      Zanemeh od tuge …i sad ne zam dal da obrišem ili ostavim te tri reči, više ih nemam… za ovu priču…

       
      • Marina Majska

        16. маја 2013. at 11:27 am

        Hvala ti, draga Negoslava. Ostavi, sve… Mislim da smo u istom krugu osećanja, mi ovde…

         
    • Marina Majska

      16. маја 2013. at 8:39 am

      Jeste, ožalili smo je. To je bila moja baka, četvrto dete sam ja, majsko dete… O njoj tek planiram da pišem… Bila je to žena koja je nosila čitav jedan svet na svojim plećima… Prošle je nedelje bilo 8 godina kako je nema. Fizički. Duhom, ona živi u nama… I, hvala ti, jer da si je upoznao sigurno bi ti se svidela… 🙂

       
  3. cy3a

    16. маја 2013. at 8:58 am

    Јој…
    Један од првих чланака на мом блогу био је посвећен мојој баки. Хвала ти што си ме овом твојом дирљивом причом подсетила на све оно што што је мени моја бака значила. И заиста сви они духом живе у нама, и живеће све док их се сећамо…

     
    • Marina Majska

      16. маја 2013. at 11:27 am

      Da. Ona je moja druga majka. U svakom smislu… U nekim situacijama čak… ona prva…

       
  4. iskrica

    16. маја 2013. at 11:45 am

    Rasplaka me… I moja baka je otišla u maju… I toliko nedostaje, a kada pročitam ovako toplu priču, suze same krenu.

     
    • Marina Majska

      16. маја 2013. at 7:34 pm

      Suze su, ok, kako reče Bobić-Mojsilović. Pročiste i nekako, na tren dovedu u našu „stvarnost“ dragu nam osobu… Hvala ti, Iskrice…

       
  5. tanjatg

    17. маја 2013. at 4:23 pm

    Lep i dostojanstven odlazak!

     
    • Marina Majska

      17. маја 2013. at 5:29 pm

      Jeste. Divno si to prepoznala. Možda čudno zvuči, ali mislim da je dobro kad možeš sam da odlučiš da je vreme da se oprostiš sa svetom i odeš, baš tako dostojanstveno…

       
  6. Wojciech

    19. маја 2013. at 10:21 pm

    😦

     
  7. duplavenera

    26. маја 2013. at 12:35 pm

    Dirljiva priča, moja je mama otišla u maju… Ima tome deset godina, bol nije manji samo se navikneš na njega.

     
    • Marina Majska

      26. маја 2013. at 3:36 pm

      Žao mi je. Da parafraziram – lep mesec za odlazak… I tužan istovremeno – tuga i bol u doba rađanja… Život je čudo, a mi smo akteri…

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: