RSS

Samo hoću da mi veruješ… ili laž poništava ljubav

20 јун

Da li me voliš?, pitao je.file0001209214386

Volim… da, što me sada to pitaš?

Onako… Sreo sam Jelenu jutros…

Nešto je žacnulo u stomaku. Ali, izraz lica joj ostade nepromenjen. Kakva pokerašica, pomisli on.

Ćutao je i čekao da nešto kaže, pokuša da promeni temu, bilo šta. Ali ona je  samo ćutala i listala novine.

Blesava ta tvoja Jelena… započe on. Pita, za kad nam trebaju ključevi od vikendice i onih 300 evra. Rekoh joj da je sigurno nešto pobrkala… ali ona mi samo reče da pitam tebe…. zastao je na trenutak i čekao njenu reakciju.

Dobro, Ivane, kakve ova priča ima veze sa ljubavlju?, povika Sonja tresnuvši, pomalo prenaglašeno, novine na sto. Kao, da li me voliš… a onda pah… Jelena, vikendica, evri… Ne znam stvarno o čemu pričaš… Ustade sa fotelje, i previše demonstrativno ode do kupatila.

O, bože, pomisli on, zar smo opet na početku? Koliko puta treba da pričamo o poverenju, iskrenosti, deljenju svega, pa i ovakvih detalja. Nije mu se dalo ovog jutra da ponovo prolazi čitav proces. Ona će krenuti sa tim da ga voli i da se bojala da mu kaže… on će reći – pa što mi se nisi obratila... ona će na to opet dodati – pa šta vredi da ti kažem kad ionako ne bi imao dovoljno da mi daš… i u krug… Mislio je da su tu priču prošli. Trudio se svim silama da je izvuče iz dugova, da je ubedi da mu za svaki novi, ako se i pojavi, kaže, pa će nekako zajedno rešavati, ali ona kao da nije umela, mogla, znala da se opusti i veruje. Svet u kome je pre njega bila funcionisao je po ovim pravilima… Vraćao je njene dugove, i taman kad bi pomislio da je sve dovedeno u ravan, pojavljivali su se novi. Bio je umoran. Iscrpljen. Nemoćan više da je pita odakle iskrsavaju ti ljudi, zašto ne izlazi iz tog kruga, kuda sve to vodi. U njihovom privatnom životu ništa se nije drastično menjalo na bolje – a njeni dugovi su se gomilali. Kuda su svi ti novci odlazili? Na šta ih je trošila?  Sitnice su je odavale. Kao ova priča sa Jelenom.

Juče je sreo Jelenu. I Jelena mu je rekla za vikendicu i novce. Seli su na kafu i prvi put je nekom sa njene strane otvorio dušu – pitao šta da radi i dokle tako. Jelena je rekla da Sonja ponekad uzme ključeve njene vikendice, obično prvog vikenda u mesecu (opa, to su vikendi kad ja idem po robu u Nemačku), ponekad pozajmi nešto novca od Jelene, ali većinom na vreme vraća. Na pitanje sa kim se viđa u toj vikendici, Jelena se nasmejala i rekla da bi možda bolje bilo da se viđa sa nekim konkretno… ali ne, ona se viđala sa ugovorenom ekipom za poker, ostajali bi dva dana zatvoreni, zatočenici svoje ovisnosti, kartali bi se do iznemoglosti, ostavljali ili uzimali novce, kako je točak sreće već kome bio naklonjen i razilazili se do sledeće povoljne prilike.

Ivane, bilo bi ti lakše da ima ljubavnika, sa tim se lakše izlazi na kraj. Onda znaš da te ne voli, okreneš se i odeš bez griže savesti. Ovako, znaš da te voli, ali ne može da prestane da se kocka. Ne može da prekine taj magični krug… I, da, izvini što sam se izlanula. Mislila sam da znaš… ili sam htela da saznaš…. nebitno reče mu na rastanku.

Tu negde, Ivan je prestao da je sluša. Jbg… samo sam je molio da ne laže. Da se ne zaglibljuje još dublje – jer novi dug je vodio u novu laž, nova laž u novi dug, ne bi li se stvari vratile na nulu, i time izašlo iz laži i obmana. Osećao se loše. Prevaren, izneveren, kao pregažen. Sonja, samo sam te molio da me ne lažeš… da ne praviš budalu od mene… vrteo je po misao po glavi. Osećaj je bio prilično bedan – kao da mu se čitav svet smeje iza leđa – dok ju je on pravdao kod ljudi da se promenila, da sada sve rešavaju zajedno – korak po korak, dan po dan – da su sve dugove vratili i da su sada na nuli, da se ona odvikla od poroka…  Da sada grade svoj svet – ispočetka, polako, ali samo njihov – dok je on svetu, ali ponajviše izgleda, sebi, pravio sliku idealne veze u kojoj ljubav pobeđuje, ona je, lagala (o, kako je bio gadljiv na laž i nedoslednost)…

Gledao je u vrata kupatila i mantrao – Sonja, izađi, molim te, i priznaj mi. Reci mi, pa neka boli, reci mi, jer samo tako ću znati da me zaista voliš i da mi veruješ… Sonja, brojim do 1000, ako ne izađeš iz kupatila ja ću izaći iz stana… Molim te, pomozi mi da ti verujem, ošamari me istinom, Sonja, udari me u stomak i reci da si još jednom poklekla i istinski mi obećaj da je ovo kraj, da ćeš biti jaka, da sve što gradimo, gradimo zaista na čistom i iskrenom osnovu… Sonja, izađi, stigao sam do pola, reci, prelomi jednom u sebi tu potrebu da lažeš, da živiš u svom začaranom krugu… Ljubavi, ne pravi budalu od mene… pomozi mi da ti verujem… Sonja, već sam na četvrtini sa brojanjem… izađi… mantrao je u sebi, Ivan. Svaka reč sve više ga je odvajala od Sonje – ako ne izađe, ovaj put izaći će on…

file0002062790027.. prođe mu kroz glavu u trenutku otvaranja vrata…

Advertisements
 
14 коментара

Објављено од стране на 20. јуна 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , , ,

14 responses to “Samo hoću da mi veruješ… ili laž poništava ljubav

  1. oblogovan

    20. јуна 2013. at 9:08 pm

    Odlična priča. Surovo parče života. Na stolu. Za poker…?

     
    • Marina Majska

      20. јуна 2013. at 9:21 pm

      Ova je na stolu za poker. Ili metafora za svaku bačenu laž na sto – ko će ovaj put da odnese sve sa stola? Ljubav biva ponižena lažima… i nekada stvarno ne možemo biti duhovno jaki da prenebregnemo, jer ako postanemo imuni, ako postane svejedno – postajemo isti pol ili dva dela istog naelektrisanja- nezainteresovani saputnici kroz život, a ne životni saputnici…

       
  2. Negoslava

    21. јуна 2013. at 5:13 am

    Ili – metafora za svaku priču rodjenu iz laži, u kojoj onaj koji veruje biva izigra.van do kraja. Koji dodje onda kada odluči da ne može više da trpi. Ili ne odluči, nikad.
    Sjajna priča.

     
    • Marina Majska

      21. јуна 2013. at 6:49 am

      Da. Ne znam kako izgleda sa strane „kockara“ jer nisam bila u toj poziciji. Šta je to što je jače od poverenja, od ljubavi, od svega onoga što ima u „normalnom“ životu… Ali, povod ovoj priči jeste upravo ono što napisah – reci – udari me u stomak istinom, ošamari me njome, ali mi reci… Jer, ako išta ruši stvari jeste laž i nepoverenje… kad jednom krenemo tim klizavim terenom, pitanje je kad ćemo se zaustaviti – kad će prestati da nas muči – da li je išta bilo istina… Zato me zabole te priče kad ih čujem, zato sam mnoge stvari sekla zbog laži, ali s druge strane bila spremna da se suočim, oprostim, pomognem… Sama priznam neke stvari, da udarim nekog svojom istinom ne bismo li bez „tereta“ krenuli dalje… malim koracima… ali sigurnim… Hvala ti, Negoslava :*

       
  3. tanjatg

    22. јуна 2013. at 2:43 pm

    Jedna laž stvara drugu laž, druga vodi u teću, treća se kezi četvrtoj i tako… mislimo… da možemo nabrajati do one poslednje. Nema poslednje laži. Poslednja laž ujedno je smrt. Užasno me je potresla priča. Ipak ti hvala za nju! Ovakve priče su potrebne. Ma znaš ti to. 🙂

     
    • Marina Majska

      22. јуна 2013. at 7:15 pm

      Znam, kao što su i tvoja prelepa tkanja potrebna da podsete na prefinjenost reči… Ko me zna samo sa blogova misli da sam teški depresivac i namćor zbog prilično mračnih tema… ali nisam, već su to teme koje su dobar materijal za priču, kao putokazi kako zaobići bol, ili kako je često neka čudna sila jača od nas i vuče nas po cenu sreće, ljubavi, pa čak i života. Hvala ti 🙂

       
  4. Stjepan Pandurovic

    26. јуна 2013. at 8:01 am

    Poker je igra, novac je igracka.Tako je i u bilo kojoj konstrukciji od lazi, prevare, prikrivanja…Sve su te „gradjevine“ naizgled savrsene kao paukova mreza.I isto tako nezne.Kao kula od karata za koju znas da je mozes jednim potezom srusiti, ali…ali trebalo bi pre toga pogledati koje su karte u temelju, shvatiti i prihvatiti to nesavrsenstvo i dati neko svoje.Ako je samo srusimo, dobicemo – nista.Umesto novog pocetka, necemo dobiti cak ni kraj.Dobicemo ocajnu prazninu.A ako urusimo tu igru, bez osudjivanja, prihvatajuci manu kao sastavni deo voljenog bica, moze se tiho, kucajuci na vrata pojaviti novi pocetak.Istina koja udara u stomak zauvek ostaje zakrpa koja spaja proslost i buducnost.I tako treba i da bude, jer zivot i jeste nesavrseno tkanje.Savrsene zivote, zajednice i ljude mozemo videti u filmovima koje stvaraju nemastoviti kao neki ideal svoje lenjosti.

     
    • Marina Majska

      26. јуна 2013. at 10:50 am

      Dragi Stjep, mnogo volim tvoje komentare. Volim i tvoje priče, tvoj divni način poimanja sveta, baš onako – sa oblaka, sa tihim optimizmom u pesimističnim trenucima i blagom ironijom ili oštrom kritikom kao obrt na očekivani optimizam.

      „A ako urusimo tu igru, bez osudjivanja, prihvatajuci manu kao sastavni deo voljenog bica, moze se tiho, kucajuci na vrata pojaviti novi pocetak.Istina koja udara u stomak zauvek ostaje zakrpa koja spaja proslost i buducnost.“

      Daje sasvim drugu dimenziju mojoj priči, ili viđenju života, ljubavi i opraštanja. Bolja nego moja. Ljudskija i sveobuhvatnija. Hvala ti na ovome 🙂

       
  5. Stjepan Pandurovic

    26. јуна 2013. at 10:25 pm

    Draga Alice, moje price odrastaju kroz tvoje.Uvek je tako bilo.
    Hvala tebi na…tebi.

     
    • Marina Majska

      27. јуна 2013. at 8:54 am

      🙂 O, Harvi… 🙂 Sve što bih sada rekla pokvarilo bi ovaj trenutak obojen čajem od jasmina… Thx… 🙂

       
  6. lucidnostteorijeslucaja

    27. јуна 2013. at 11:24 am

    Kako bese naslov pesme? Valjda, Ne zelim da govorim…

     
  7. Marina Majska

    27. јуна 2013. at 12:24 pm

    🙂 Ne znam na koju pesmu misliš 🙂

     
  8. Beogradski San (@BeogradskiSan)

    20. јула 2013. at 6:56 pm

    Ljudska laž je samo odraz sopstvene nemoći da se suočimo sa posledicama svojih odluka. Posledicama i po druge ljude oko nas.

     
    • Marina Majska

      20. јула 2013. at 7:05 pm

      Upravo. Ali, ako smo iskreni prema sebi, drugi nas lažu mi upravo želimo da je čujemo.

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: