RSS

Jedna malo ozbiljnija tema Kod Majske

10 сеп

http://www.mastersofspeed.rs/coolumna/hraniteljstvo-ili-starateljstvo-pitanje-je-sad/

Ne znam da li ste ikada razmišljali o ovoj temi?

Advertisements
 
8 коментара

Објављено од стране на 10. септембра 2013. in Intimni imaginarijum

 

8 responses to “Jedna malo ozbiljnija tema Kod Majske

  1. LaBiLnAk

    10. септембра 2013. at 9:44 pm

    Posle svoja dva deteta, imala sam želju da usvojim jedno. Nažalost, nisam imala i uslova … Divim se ljudima koji imaju smelosti, volje, želje i pre svega ljubavi, da usvoje tuđe dete, da ga vaspitavaju, neguju, brinu o njemu, izvedu na pravi put… To su ljudine a ne ljudi.

     
    • Marina Majska

      11. септембра 2013. at 8:24 am

      I ja o njima isto mislim. Moraću da dodam i nastavak ove priče i drugu stranu moje medalje u vezi sa hraniteljstvom… A, najlepše je kad neko ko je već roditelj postane i hranitelj – jer ima neophodno iskustvo i preboleo je dobar deo njihovih dečijih bolesti…

       
  2. LaBiLnAk

    10. септембра 2013. at 9:54 pm

    I, najiskrenije, nikada ne bih mogla da budem hraniteljica, baš zbog toga što se to vodi kao „zanimanje“ jer znam i za neke „slučajeve“ (a radi se o mojoj prijateljici koja je sada u penziji, i jedva sastavlja kraj sa krajem, a ima sigurno i drugih koji misle o hraniteljstvu kao o biznisu) koji razmišljaju u stilu: „Uzmem tri deteta i Bog da me vidi“…Pa nije to kupus! Znači, ili usvojiš dete, ili ne… nema tu „nešto između“.

     
  3. Plava Baklava

    11. септембра 2013. at 4:24 pm

    Šta je usvojeno dete? To je dete isto kao i ono koje se rodi direktno u porodici, samo što se prvo rodi iz srca a drugo iz stomaka .-) . Tako je to makar kod nas 🙂 .

    Imala sam faze kad sam razmišljala o hraniteljstvu ali smo prolazili tako zahtevne lične bitke da sam odustajala, jer sam bila svesna da bi to bilo na štetu ovog mog cvrčka rodjenog iz srca 🙂 .

     
    • Marina Majska

      11. септембра 2013. at 9:31 pm

      To je jedan od razloga što napisah tekst. Ljudi u centru u startu objasne čitavu proceduru – pa ko je spreman ulazi u to. Ja sam u tom trenutku još uvek bila emotivno toliko ranjena i zatvorena da sam bila spremna na to. Ali, moja hraniteljska priča je pomalo čudna, i to ću napisati za koji dan. Ovaj put sam htela da ljude malo više uputim u taj birokratski deo, a Tangolina mi je dala sjajnu dopunu teksta u komentarima, i to planiram da ubacim u tekst. 🙂 Hvala ti na komentaru… 🙂 da to je teška odluka… 🙂 ali sve to legne na svoje… kako tako 🙂

       
      • Plava Baklava

        12. септембра 2013. at 7:36 am

        Sada kad imam svog cvrčka sa sve papirima, emocionalno bih bila u stanju da podnesem hraniteljstvo, ali ostaje pitanje kako bi podneo moj mali prvo prilagodjavanje d aneko dodje a onda, eventualno, odlazak pa ponovni dolazak i tako redom 😦 . Istini za volju, verovatnoća dugotrajnog hraniteljstva se povećava sa starošću dece, ali i problemi u smislu raznih deprivacija s kojima se treba suočiti.

        Usvojenje ne smatram humanim činom jer je motivisano prosto čistim roditeljskim nagonom i tako postaje podjednako sebičan čin kao što je to radjanje deteta. Hraniteljstvo je već nešto sasvim drugo, i zasita se divim ljudima koji su dobri hranitelji.

         
  4. Stjepan Pandurovic

    16. септембра 2013. at 7:14 am

    Izvinjavam se, ali od svih cinova u sirokoj lepezi cinova, poslednji na koji bih pomislio da je sebican je radjanje.

     
    • Marina Majska

      16. септембра 2013. at 7:32 am

      Nisam ja nigde rekla da su to sebični čin. Mislim, a mislim da su i svi komentari išli nekako u tom pravcu da je najuzvišeniji, samo po nekom je božje proviđenje dalo mogućnost da do deteta dođe činom rađanja, nekom usvajanja, nekom hraniteljstvom, a nekom da radi čitav život i vaspitava neku drugu decu. Stjep, muškarac zna da ne može da rodi, jer je tako priroda htela, a žena kad se suoči sa tom činjenicom, da nikad neće osetiti taj trenutak kad to malo biće uzme u ruke, to veruj mi… jeste jedno od najtežih suočavanja… i mirenje sa tom činjenicom je težak proces, ali ako iz svega ne izađemo sa gorčinom i mržnjom… već spremni da na drugi način sebe ostvarimo, onda je to valjda bila još jedna škola u ovom životu…

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: