Da li ste ikad pričali sa mamom o emotivnoj prevari? Da li ste vi razmišljali o tome? Novi tekst Kod Majske jeste jedno lično razmišljanje na ovu temu. http://www.mastersofspeed.rs/coolumna/emotivna-prevara-ili-sta-treci-trazi-u-toj-prici/
Blogovnik
Ово Ritam dana , чији је аутор Merima Aranitovic, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported .
Засновано на делу на www.mojritamdana.wordpress.com.
 |
 |
|
Sve što pišem. Sve što jesam.
Pišem... Zašto? Odgovor je ispod...
žica na ptici
sequuntur somnia
I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?
by Milica Pralica
Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)
Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...
Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...
Psychology unplugged
Nije sramota ćutati, kad nemaš šta pametno kasti.
ritamdana 
poznanik
14. септембра 2013. at 7:18 am
Pročitah kolumnu, ali ovde ostavljam razmišljanje.
Tema je preopširna da bi se mogla strpati u jedan komentar, zato ću se osvrnuti samo na jedan deo.
Dvoje, zajednica, većina ljudi teži ka tome i verujem da smisleno ulazi u neki oblik zajedničkog života, ali…
Priznali mi ili ne, niko od nas nije isti kao pojedinac ili kao deo neke zajednice.Menjamo se, da li na bolje ili gore, individualno je.Tu nastaje problem.Zašto se menjamo?Verovatno kao posledica prilagođavanja.Često smo ubeđeni da volimo najviše, baš tada, u stvari ne znamo da možemo voleti još više, što se vremenom često ispostavi kao istina.
Kako god, meni je zaista sve ok, jer ni vreme u kojem živimo ni malo ne nalikuje vremenu u kojem su živele naše majke.
Marina Majska
14. септембра 2013. at 6:40 pm
Da. Može se to i tako posmatrati. Ali, izgleda da ja nisam dobro poentirala, ili je tekst zaista krcat informacijama, pošto dolazi do blagih nesporazuma. 🙂 Poenta mog tekst je trebalo da bude – odnos bivših partnera… A ovo što si mi ti napisao, jeste tako. Kad ljubav prestane, dvoje se raziđu. Zašto, to znaju samo oni. Ali, ako su se razišli, to treba i bude kraj… To je bila poenta.. 🙂
Plava Baklava
15. септембра 2013. at 5:04 am
A šta je kraj? Znači li to da prosto, osim ako je neophodno zbog dece, više ne progovore? To mi je nekako bzvz. Ako se ugasi ljubav ne vidim razloga zašto bi nestalo i prijateljstvo, čak bez obzira na decu. To nikako ne mora da ima veze s podgrevanjem emocija ili nečijom čežnjom i eventualnim podgrevanjem priče.
Ljudi u braku mnogo toga prodju jedno uz drugo, veća bliskost teško da postoji. I nekako bi dodje sasvim normalno da se nadju jedno drugom i kasnije u životu. Ne mislim time da je nužno da provode dane u medjusobnim porodičnim posetama isl, ali mi uvek odzvanja u ušima rečenica koju je tata mog prijatelja njemu davno rekao, u situaciji kad njegovoj bivšoj ženi nije bilo lako: „Sine, reci mami da slobodno može da mi se javi ako joj treba neka pomoć“ . Imam takve primere oko sebe, divni su, iako malobrojni. Na žalost mnogo je više onih gde razvod znači rat do istrebljenja. U tu kategoriju mogu da svrstam i svoje lično bolno iskustvo. U razumnijim slučajevima ostatak budućih dana svede se na neki hladni rat i podnošenje nužnog zla, ukoliko postoje deca. Pri tom mislim d aje sve to zaista nepotrebno. Samo treba malo više da budemo zaista ljudi.
Marina Majska
15. септембра 2013. at 7:45 am
Draga Plava, i ja imam mnogo slučajeva gde se bivši supružnici i dalje na neki način druže, posećuju, pomažu, ali i PRIHVATAJU novog partnera. Ono što je bitno raščistiti u takvim odnosima jeste da ne postoji potajna nada kod jednog od bivših da će se upornošću vratiti na mesto gde je bio.
Moguće da nisam bila jasna. Pričala sam sa prijateljicama neki dan i reč po reč krene jedna pa druga priču o tome kako njihovi sadašnji partneri sa kojima su u relativno kratkim vezama razmenjuju SMS poruke sa bivšim (jedan devojkom, drugim ženom), vode neke tajanstvene razgovore a kad ih pitaju o čemu se radi dobijaju neke neodređene odgovore – tipa nije joj dobro, treba joj još malo vremena da se sredi, pa je tešim, traži da joj još jednom učinim neku uslugu, a da pri tom ne postoji želja da se novi parnter upozna (u tom smislu, one se osećaju ugroženom jer ne znaju do koje granice ide to prijateljstvovanje i lečenje i lizanje nezalečenih rana…) A kad su odnosi čisti, kad nema tajni, to je nekako normalno. Ali, ipak svako treba da se, koliko je moguće osloni na svoje noge i ide sam, a kad treba nešto što zaista niko drugi ne može, ili bivši ume najbolje, to pije vodu i da, potrebno je da i novi parnter upozna bivšeg da ne bi bilo tog osećaja – šta treći radi tu, ako već radi 🙂