RSS

Neke se pesme retko slušaju

27 сеп

Ima jedna pesma koju retko slušam.

Kad se mama davnih godina zaposlila prvo je kupila radio sa gramofonom svojim roditeljima,  mojim baki i dedi. Isti takav je kupila i sebi kad se udala. Taj gramofon je bio moja glavna igračka u obe kuće – obe moje kuće podjednako. Sate i sate sam provodila puštajući singlice, učeći reči, pevajući i maštajući. Volela sam one ploče-razglednice sa kojima sam posebno pažljivo postupala. Baka mi je dala malu spravicu sa krpicom na vrhu za brisanje ploča i ja sam ih glancala, brisala, ređala. Moja majka je kasnije dugo radila na odeljenju sa pločama te sam kod kuće redovno pratila sve što se novo dešavalo u svetu muzike.

Ali, kod bake, to je bila posebna priča. Valjda je sve prve singlice na domaćoj sceni imala. Ostalo od mame, od ujaka… I poneka na mađarskom. Njih smo baki i dedi kupovali kad bismo išli na godišnje u veliko inostranstvo. I jedne godine kupismo joj ploču Kovač Kati, tada čuvene pevačice. Ne zbog pesme već zbog pevačice. Ali, ispostavilo se da sam njeno ime brzo zaboravila, ali u A stranu singlice sam se zauvek zaljubila. 177625_stock-photo-green-leaf-with-water-drop-water-on-blue-sunny-background

 

Mama Leone… mađarska verzija i verzija koja se prilično razlikuje od originala. Pokušaću da parafraziram pa da prevedem onako kako se ja pesme sećam, barem jedan deo…

Mama Leone…

Nekada davno, kad sam detešce bila

moja tuga je uvek odlazila do tebe

i od tebe sam utehu dobijala brzo…

Mama Leone.

Mama Leone, ti si mi bila večita sigurnost

I sad mi nedostaješ –   još nas vežu  sve tajne…

Osmeh ti je bio lep, kao julsko sunce

Pored tebe se ničeg nisam bojala

I danju sam među zvezdama živela,

Mama Leone.

Mama Leone, kad bih ti lice barem još jednom mogla videti

Mama Leone, kad bih ti glas barem još jednom mogla čuti

Polako će godina kako smo se zauvek razdvojile

Cveće sad nosim na jedan grob,

ali te time ne mogu vratiti.

Mama Leone…

 

Verzija Kati Kovač je već prevod sa originala. Moje je prevod prevoda uz podsećanje na jezik koji već dugo aktivno, nažalost, ne govorim. Ali, meni je ova verzija jedna od najlepših, i glas te žene nosi takvu emociju, da i ako ne razumete o čemu peva, znate da je u pitanju tuga i bol. Moja baka biće zauvek moja mama Leoni…

A, kraj pesme – trebalo je da bude natpis na traci na vencu.

Nismo tada to uspeli da izvedemo….

Ja dugo ni na grobu nisam bila jer je daleko…

Ali, mislim da će uskoro i to da se desi… i tada ću joj, makar na parčetu hartije zapisati i nekako ušuškati da stignu do nje te reči…

Mama Leone…

Advertisements
 
22 коментара

Објављено од стране на 27. септембра 2013. in Moj svet kroz muzičku prizmu

 

22 responses to “Neke se pesme retko slušaju

  1. tangolina

    27. септембра 2013. at 1:18 pm

    I moja baka je meni mama Leone….i ovo joj je maternji jezik i baš si me taknula….

     
    • Marina Majska

      27. септембра 2013. at 6:28 pm

      Neke pesme su univerzalne… Divne su te naše bake-mame Leone. Draga Tangolina… kako nas, eto privuku neke niti, a u početku ni ne znamo šta nam je sve zajedničko…

       
      • tangolina

        28. септембра 2013. at 8:34 am

        Da, već više puta sam se uverila da to što nas privuče nečiji stil pisanja ili tema o kojoj piše nije sve što nam je zajedničko 🙂

         
      • Marina Majska

        28. септембра 2013. at 8:36 am

        Da. Našle smo se i na nekim drugim temama, mislim što ste tiče recimo nas dve. A sa većinom uvek postoji barem jedna dodirna ili čak vrsta paralelnog života… 😀

         
      • tangolina

        28. септембра 2013. at 2:29 pm

        🙂

         
    • Negoslava

      30. септембра 2013. at 11:31 pm

      Prva osoba za kojom sam osetila fizičku bol… moja baka Ljubica. Osim madjarskog jezika, sve je isto…

       
      • tangolina

        1. октобра 2013. at 5:02 am

        „Ima neka, tajna veza, tajna veza za sve nas….“
        Ljubac Nego :-*

         
      • Marina Majska

        1. октобра 2013. at 3:29 pm

        … da, sećanja su na svim jezicima ista…

         
  2. ironijexl

    27. септембра 2013. at 1:27 pm

    Ostala si u duši mali Kinez 🙂

     
  3. OljaKa

    27. септембра 2013. at 5:58 pm

    Divno 🙂

     
  4. oblogovan

    27. септембра 2013. at 9:36 pm

    Dira…

     
  5. duplavenera

    27. септембра 2013. at 10:19 pm

    Uspomene, beli novci za crne dane…

     
    • Marina Majska

      28. септембра 2013. at 8:24 am

      Predivno. Ovo usvajam jer do sada nisam čula…

       
      • duplavenera

        28. септембра 2013. at 1:00 pm

        Napisao Jovan Dučić, toliko je istine u tome 🙂
        Pozdrav M.

         
      • Marina Majska

        30. септембра 2013. at 3:26 pm

        🙂 da. Ne sećam se, ali predivno je. 🙂

         
  6. tanjatg

    28. септембра 2013. at 1:30 pm

    Da, jesu divne te naše bake… Iako davno već nisu tu. Ja moju često u svemu nekako vidim.

     
  7. Plava Baklava

    29. септембра 2013. at 5:14 am

    Bogati smo kad imamo za kim suzu da pustimo. Ona je odsjaj dubokog traga ljubavi koji je ostao urezan u našem srcu.

     
    • Marina Majska

      29. септембра 2013. at 8:52 am

      Jeste. Samo treba pustiti da iskustvo, makar i gorko posadi dobro seme… tako se i uznosimo i rastemo..

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: