Neke se pesme retko slušaju

Ima jedna pesma koju retko slušam.

Kad se mama davnih godina zaposlila prvo je kupila radio sa gramofonom svojim roditeljima,  mojim baki i dedi. Isti takav je kupila i sebi kad se udala. Taj gramofon je bio moja glavna igračka u obe kuće – obe moje kuće podjednako. Sate i sate sam provodila puštajući singlice, učeći reči, pevajući i maštajući. Volela sam one ploče-razglednice sa kojima sam posebno pažljivo postupala. Baka mi je dala malu spravicu sa krpicom na vrhu za brisanje ploča i ja sam ih glancala, brisala, ređala. Moja majka je kasnije dugo radila na odeljenju sa pločama te sam kod kuće redovno pratila sve što se novo dešavalo u svetu muzike.

Ali, kod bake, to je bila posebna priča. Valjda je sve prve singlice na domaćoj sceni imala. Ostalo od mame, od ujaka… I poneka na mađarskom. Njih smo baki i dedi kupovali kad bismo išli na godišnje u veliko inostranstvo. I jedne godine kupismo joj ploču Kovač Kati, tada čuvene pevačice. Ne zbog pesme već zbog pevačice. Ali, ispostavilo se da sam njeno ime brzo zaboravila, ali u A stranu singlice sam se zauvek zaljubila. 

 

Mama Leone… mađarska verzija i verzija koja se prilično razlikuje od originala. Pokušaću da parafraziram pa da prevedem onako kako se ja pesme sećam, barem jedan deo…

Mama Leone…

Nekada davno, kad sam detešce bila

moja tuga je uvek odlazila do tebe

i od tebe sam utehu dobijala brzo…

Mama Leone.

Mama Leone, ti si mi bila večita sigurnost

I sad mi nedostaješ –   još nas vežu  sve tajne…

Osmeh ti je bio lep, kao julsko sunce

Pored tebe se ničeg nisam bojala

I danju sam među zvezdama živela,

Mama Leone.

Mama Leone, kad bih ti lice barem još jednom mogla videti

Mama Leone, kad bih ti glas barem još jednom mogla čuti

Polako će godina kako smo se zauvek razdvojile

Cveće sad nosim na jedan grob,

ali te time ne mogu vratiti.

Mama Leone…

 

Verzija Kati Kovač je već prevod sa originala. Moje je prevod prevoda uz podsećanje na jezik koji već dugo aktivno, nažalost, ne govorim. Ali, meni je ova verzija jedna od najlepših, i glas te žene nosi takvu emociju, da i ako ne razumete o čemu peva, znate da je u pitanju tuga i bol. Moja baka biće zauvek moja mama Leoni…

A, kraj pesme – trebalo je da bude natpis na traci na vencu.

Nismo tada to uspeli da izvedemo….

Ja dugo ni na grobu nisam bila jer je daleko…

Ali, mislim da će uskoro i to da se desi… i tada ću joj, makar na parčetu hartije zapisati i nekako ušuškati da stignu do nje te reči…

Mama Leone…