RSS

Kako bi izgledao kraj da je ikada počelo…

29 окт

378689_342778652416354_910426591_nDraga moja N.N.

Ovo je kraj. Pišem jer jedino tako mogu da ti kažem „istinu u oči“, kada ih ne vidim. Ovo je kraj – kako to groteskno zvuči – a nije nikada ni počelo. Šta sam ja to tebi bio? I šta si ti bila meni? Švaleracija, ljubavnici? Može se to i tako nazvati, ali to nema imena. To u realnim životima ne postoji. Tebe u mom realnom svetu nema, u tvom ja sam bio samo senka. I sada kad gledam tu reč  KRAJ na papiru, mogao bih i da se smejem i da plačem  – ja draga N.N. završavam sa tobom nešto što nije ni počelo, čega zvanično nije ni bilo. Završavam nešto o čemu ne mogu ni sa najboljim drugom da pričam, nešto o čemu sam mogao samo sa tobom, ali sada više ni toga nema. 

Draga moja N.N. prvi put ti govorim istinu, potpunu, ogoljenu, neulepšanu. Pitaš se – da li sam te voleo? Jesam. Dovoljno? Ne znam. Ne umem ja da merim količinu – možda te volim koliko i svoju ženu, ali ona je prva ušla u moj život. Ona mi je rodila decu. Znam, mogla si to biti i ti, ali ona je bila brža, ona je bila prva, ona je bila u pravo vreme na pravom mestu. 

Nas draga N.N. nikad nije bilo. Nema tragova. Nema pisama, SMS poruka, nema čak ni tvog broja telefona u mom imeniku. Da mi se ikad išta desilo niko ti ne bi javio i ne bi saznala jer nema nas. Sve što me veže za tebe postoji samo u ovoj mojoj ludoj glavi. Ti si žena bez imena – ljubavi, mila… kako se obraćam i ženi da mi se ne bi slučajno omakla.

Nema nas. Sa tobom nisam maštao život i sanjao decu. Tebe sam sanjao zanosnu, doteranu, u zavodljivom vešu, uvek sređenih noktiju i kose. Takvu. Uvek spremnu za mene. Tebe nisam dozivao jer si mi sama padala u zagrljaj, sama si davala i više od onog što sam poželeti mogao. Znala si da ti lažem kad bih ti obećao da ću sledeći vikend sigurno ostati kod tebe, da me žena kod kuće nervira. Znala si, nadam se. Jer sa tobom je sve moralo biti laž. Lagao sam da idem na pijacu i da se vidim sa nekim starim drugarima u nedeljna jutra – pa se uvlačio u tvoju postelju. Lagao sam da je došlo do zastoja na putu kad bih se vraćao sa službenog puta da dobijem sat sa tobom. Lagao sam da moram da odradim još koji dan i neka oni krenu sami na more da bih ti došao na koji sat. Znam, tada sam mogao da prespavam kod tebe. Ali nisam. Nisam hteo da ikada postaneš obična žena od krvi i mesa. Ti si bila nešto više – ti si bila ona koja je spasavala moj brak – i pored koje sam shvatio da je i ono moje obično dobro, ili barem dovoljno. 

Znam, boli. Zato ti i pišem „istinu u oči“. Nije moja žena ni bolja ni gora od tebe. Samo je ona vremenom postala obična. Često bez frizure i bez laka, u širokoj trenerci i starom ispranom belom vešu. Ona je kao domaća pita a ti si bila fina i skupa torta iz najbolje poslastičarnice. Ti si bila užitak, nešto skupoceno i retko dostupno – nešto što se kupuje za važne praznike i u čemu se uživa svim čulima jer si retka i skupa. 

I zašto je baš sada kraj? Zato, draga moja N.N. jer sam se navikao na tvoju skupocenost, zato što sam u jednom grešnom trenutku slabosti poželeo da te imam zauvek. A znaš kad sam to shvatio? Kad sam posegnuo rukom do najviše police gde nam stoje kristalne čaše i kad me žena preneraženo upitala šta ja to radim. Reče mi – da li ja znam koliko su te čaše skupe i da su one samo za retke prilike, kad su slavlja i kad nam neko dođe. Za svaki dan su ove, obične rasparene. Ne fali im ništa i voda ima isti ukus i u njoj. Tada mi je sve bilo jasno. Da sutra tebe dovedem na njeno mesto – sve bi bilo isto – samo bi ti malo drugačije izgledala. 

Zato je kraj. Zato nas više nema, a da nas nikad i nije bilo. Zato te više nikada neću dotaći kao što više nikada neću piti ni vodu iz kristalnih čaša, niti jesti skupocene torte. Nisam ja za to. Nisam ni za tebe. Nisam ja ni za svoju ženu, ali ona to više ni ne primećuje. I ja sam za nju postao rasparen, možda čak i okrnjen, samo ne primećuje, ne gleda ili neće da vidi. Zato ti prvi put govorim istinu da sam te lagao. Zato te molim da mi oprostiš, ako možeš… ili tu nema ni šta da se oprosti jer – ništa se nije ni dogodilo – i ničega nije ni bilo – kao što nije bilo i kao što nema ni nas… 

 

 

Advertisements
 
14 коментара

Објављено од стране на 29. октобра 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , , ,

14 responses to “Kako bi izgledao kraj da je ikada počelo…

  1. Negoslava

    29. октобра 2013. at 9:03 pm

    Istina, tuga, pitki pritajeni humor kojim se kaže istina da manje boli, i još mnogo toga postoji u ovoj priči koja reže svojom oštricom te istine i te tuge i tim humorom – i sve vreme na pameti mi je konstatacija o žalosnoj sudbini ljubavnica.
    -Znala si da ti lažem kad bih ti obećao da ću sledeći vikend sigurno ostati kod tebe, da me žena kod kuće nervira.- kažu da je to najčešća laž željnih osveženja svojih brakova.
    Mnogo divna priča- namerno koristim baš ovu kovanicu, mnogo mnogo divna.

     
    • Marina Majska

      30. октобра 2013. at 10:07 am

      Ovo je jedno od mogućih viđenja ili odgovora na pitanje ZAŠTO. Nema tu mnogo mudrosti, jednostavno to je odnos koji dvoje ljudi prihvate ili ne. Ili jedno prihvati a drugo se nada… kao što je ovde slučaj…
      Hvala ti, draga Negoslava na komentaru. Da, divna priča… u svom eufemističkom značenju… reči divan…

       
      • Negoslava

        26. августа 2014. at 10:44 am

        Pretražujući nešto deseto, nađoh se opet ovde. I pročitah, sa nekim novim osećanjem… razumevanjem, čak. Al opet- divna priča.

         
      • Marina Majska

        26. августа 2014. at 7:09 pm

        Hvala ti… da, ljudi još uvek svrate ovde. To je ta energija i osećaj koji ti nosiš u svojim pričama – to su neke od dodirnih tačaka koje imamo…

         
  2. poznanik

    30. октобра 2013. at 5:34 pm

    Meni se baš dopada kako pišeš-
    Teška priča, a ipak se lako čita.

     
    • Marina Majska

      30. октобра 2013. at 6:00 pm

      Hvala ti. Mnogo mi znači to jer sam u začetku jedne duže priče i mišljenje vas koji pratite mi je od presudne važnosti – da li je čitljivo i svarljivo…

       
      • poznanik

        30. октобра 2013. at 6:52 pm

        Meni je veoma pitko, iako je tužno..

         
      • Marina Majska

        30. октобра 2013. at 8:07 pm

        Znam. Ali to je život. Jednostavno.

         
      • poznanik

        30. октобра 2013. at 8:27 pm

        Uhhh, živim ga, znam.

         
      • Marina Majska

        30. октобра 2013. at 8:48 pm

        Znam.

         
  3. Olivera

    30. октобра 2013. at 7:19 pm

    Surova istina pretočena u reči finih manira. Baš tako ja doživljavam svaki tekst koji napišeš, iskreno, kad treba surovo, ali prefinjeno.

     
    • Marina Majska

      30. октобра 2013. at 8:08 pm

      Diplomata. 🙂 Šalim se, ali takva mi je narav. Polako kap po kap da se oseti do kraja…

       
  4. tanjatg

    5. новембра 2013. at 1:27 pm

    Ma, mnogo je toga, zapravo, tu bilo!!! Ovakve tvoje priče najviše volim, sa ovakvim tonom i atmosferom, tako smireno kazivane, tako ustrajno tiho razvezivane…

     
    • Marina Majska

      5. новембра 2013. at 5:20 pm

      Hvala ti. Iskreno i ja volim da ih pišem jer u njima mogu da izmiksam mnogo u jedno… Ja sam u pisanju smirena, moji nemiri su u stvarnom životu… ali i tu gledam da naučim da budem zen 🙂 Hvala ti, draga moja Tanja 🙂

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: