RSS

Čaroban i lep – moj svet

19 нов

Nekih dana me nema. Kad jesen se predaje zimi i kad ista  počne da spušta svoje koplje pred prolećem. Nema me. Odlutam toliko tiho da neki ne primete da me nije bilo.

Zavučem se u sebe i malo pospremam.

 

file000864422297

Poslažem sve izvrnute saksije u kojima rastu moja uverenja. Pa ih okopam. U neke dodam još malo zemlje da bi se učvrstile te moje biljčice. Nekima samo sklonim korov koji truje i menja mi uverenja, a neke jednostavno počupam. Vidim – nisu to moje biljke, neko drugi mi usadio i posadio onako kako je mislio da treba. Odmaknem se korak dva od svog vrta i vidim sve je opet u poretku kakav i treba da bude. Moj vrt – u njemu moja drvena stolica za ljuljanje, jedan drveni stočić, kao onaj u sobi moje bake. Moje mesto za stvaranje. Teško je primaći ljuljaću stolicu malenom stolu, ali to proces stvaranja čini zanimljivijim. Ako se pokrenem da ga dohvatim i u onim trenucima dok sam prema njemu nagnuta da nešto zapišem, znam da je pisanja i vredno bilo.

Volim sunce koje se nekako koso, kao da oblaci navuku žaluzine na nebo, pa ih tek malo razmaknu, spuste na baštu mojih uverenja i verovanja. Jesam li to stvarno bila ja? Jesam li stvarno u to verovala? Jesam li zbilja mislila da postoji mala i velika sreća i da ću ako sam samo malo srećna u drugom trenu biti samo malo tužna? Jesam li stvarno sve ovo do sada bila ja? Onda ustanem pa čupkam – nema male sreće i male tuge – odbaci to. Nema srećnijih i nesrećnijih ljudi. Odbaci to. Ne ljuti se na ono što raste u tvojim saksijama, samo shvati da svako uverenje vremenom prestari, preraste samo sebe i vreme je da se od njega oprostiš, i da sebi oprostiš što si bila ubeđena da su ona jedina prava i nepromenljiva.

Pa opet sednem u svoju stolicu i gledam. Ne osvrćem se na počupano i bačeno. Uživam u onome što sad ima mesta da se razvija u nova i lepa uverenja.

Vratim pogled  na zid na kome vise želje. Biti bitan, biti nezamenjiv, biti svuda, biti za sve… jer ako nisam možda me i neće biti, neko će me zameniti, zauzeti mesto, postaću ništa – jer ako u svačijim očima me nema, kao da me nema. I, oprostim sebi na svojim željama. Poskidam one koje sam prerasla. Poskidam one zbog kojih sam stalno terala sebe da budem u kostimu koji mi je broj prevelik ili za dva premali. I vidim ima me. I postojim. I jesu neki drugi sada u onim kostimima – nisu me zamenili samo su to sada okviri njihovih želja. I ne tražim više odraz svoj u svim očima – ima me tamo gde i treba da budem.

I nagnem se s vremena na vreme u onoj svojoj za ljuljanje stolici do stola poput bakinog i zapišem koju reč. Definišem svoje želje. Kačim ih na zid i gledam. Lepe su. Moje su. Na njima sam srećna jer sam sada u njima. Moje želje i ja smo jedno i ja živim sreću. I živim ljubav.

I lepo mi je. To je moj svet.

Mnogi znaju da postoji. Retki znaju gde je i kako me u njemu naći. Neki me mogu tamo i zaboraviti. Neki me dočekaju svaki put kad se vratim. I oni su one oči u kojima se ogledam. U očima plemena vrtlara, onih koji gaje svoje vrtove i čiste u svojim baštama. Prepoznajemo se po dodirima i pogledima. Razmenjujemo se rečima i željama. Dotičemo svetovima i osmesima. Volimo srcima i povezujemo nitima koja u njima nastaju. Neraskidivo.

http://www.youtube.com/watch?v=d7jR85vhvbc

 

Advertisements
 
27 коментара

Објављено од стране на 19. новембра 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , ,

27 responses to “Čaroban i lep – moj svet

  1. tatjanamb

    19. новембра 2013. at 11:20 am

    Muzicka asocijacija na zadatu temu:

    Pozdrav draga M :D.

     
    • tatjanamb

      19. новембра 2013. at 11:22 am

      Sad vidim da smo imale istu muzicku asocijaciju… 😆 No dobro, od ovog viska glava ne boli, bar se nadam :D.

       
      • Marina Majska

        19. новембра 2013. at 11:25 am

        🙂 znači da okopavamo slične vrtove 🙂

         
      • tatjanamb

        19. новембра 2013. at 11:37 am

        Slicno sam pomislila jedino sto ne znam da li bih tako dobro, tako metaforicno uspela da razmisljanje pretvorim u sjajan tekst kao sto je ovaj :OK: :D. Ali da, i sama se bavim bastovanstvom ovog tipa :D.

         
      • Marina Majska

        19. новембра 2013. at 11:39 am

        Znam ja to. Ja sam neko ko uvek mora u celofan za zavije. Možda jednog dana naučim da to nije suština i otvorim se tako lepo i toplo kao što to ti umeš. Svako od nas zato i kopa da nauči… oslobodi i oprosti. 🙂

         
      • tatjanamb

        19. новембра 2013. at 11:45 am

        Vidis sto ti je covek, a u nasem slucaju zena :D. S druge strane, ja sam pomislila kako bi lepo bilo da umem taj „celofan“, kako ti rece, da napravim i uvijem stvarnost lepo i razumljivo, jer to zaista ne moze svako. Tvoj nacin je lagan za razumevanje, a opet trazi vestinu stvaranja. I dopada mi se sto umes tako da napises da se prvo mora raspakovati da bi se shvatilo, ali i to sto je raspakivanje i razumevanje moguce i blisko citaocu. Zaista to lepo radis :OK:.

         
  2. ironijexl

    19. новембра 2013. at 11:42 am

    Vrtimo se 🙂

     
    • Marina Majska

      19. новембра 2013. at 11:44 am

      Izgleda. 🙂 Okopa li ti tvoj baštu? 🙂

       
      • ironijexl

        19. новембра 2013. at 11:46 am

        Kopam, ali nešto slabo rađa plodovima u poslednje ne-vreme 🙂

         
      • Marina Majska

        19. новембра 2013. at 5:19 pm

        Joj i meni. Sve što bih napisala bio bi čist realizam – a to ne volim. Kao da me neko malko blokira… ili takva tura…:)

         
  3. poznanik

    19. новембра 2013. at 4:25 pm

    Hu, dobro me podseti, došla jesen, treba da se prebere i lukac i krompir, treba nesto i ukiseliti, daj bože i osušiti…naravno sve u sebi:)
    Hvala što si me pdsetila:)

     
    • Marina Majska

      19. новембра 2013. at 5:20 pm

      Ja to sve već uradila 🙂 A tebi mnogo uspeha želim 🙂

       
      • poznanik

        20. новембра 2013. at 6:14 am

        Jaoooo kod mene haos, od skoro decenijskog nespremanja 🙂

         
      • Marina Majska

        20. новембра 2013. at 9:03 am

        E, onda lepo prvo sređivanje u sebi i oko sebe, a onda… možeš i u ovim zelenim pijacama da kupiš zimnicu 😀

         
      • poznanik

        20. новембра 2013. at 4:16 pm

        Izvin’te molim vas, a gde se pamet kupuje? 😀

         
      • Marina Majska

        20. новембра 2013. at 9:13 pm

        Na Limundu 🙂

         
      • poznanik

        20. новембра 2013. at 10:28 pm

        😀

         
  4. Negoslava

    19. новембра 2013. at 4:46 pm

    Volim ta tvoja okopavanja vrtova i sređivanje unutar sebe – pa poneka poruka, iz odatle, stigne i do mene. I onda imam želju da se i sama pospremim.Hvala ti na..svemu što te čini takvom.

     
    • Marina Majska

      19. новембра 2013. at 5:21 pm

      Hvala vama (hvala tebi) na bivstvavanju u društvu vrtlara. 🙂 Učimo zajedno, kopkamo i podstičemo se i sačekujemo svaki put da vidimo šta će ko novoga na svetlo izneti. 🙂 A tu su i pelceri… 🙂 Hvala ti…

       
  5. duplavenera

    19. новембра 2013. at 10:35 pm

    Dobro dođe to pospremanje, s vremena na vreme 🙂

     
    • Marina Majska

      20. новембра 2013. at 9:24 am

      Dobro, da znaš. Uhvatim sebe u stanju blage nervoze koja narasta… do trenutka dok ne zasučem rukave ili ne dopustim sebi da se suočim sa sobom i dobrim i manje dobrim stvarima… pa metlica… i opraštanje 🙂

       
  6. malaprge

    20. новембра 2013. at 8:49 am

    Od prije par mjeseci otkrila sam cudotvorno sredstvo protiv korova u mojoj basti – cudesni svijet blogera – sa duplim djelovanjem – i protiv korova i za zastitu mojih biljaka 🙂 . Ovom prilikom se zahvaljujem svima na tome, ako dozvoljavas 🙂

     
    • Marina Majska

      20. новембра 2013. at 9:07 am

      Naravno, draga malapirge. Negde smo svi mi povezani pa čitajući komentare kod drugih pronađemo i deo za nas zapakovan. Tako će i ovde svi oni koji su tebi lekoviti naći paketić na kom je njihovo ime. Samo treba da potraže 🙂

       
      • malaprge

        20. новембра 2013. at 9:28 am

        Mnogo sladak odgovor. Hvala ti ❤

         
      • Marina Majska

        20. новембра 2013. at 9:32 am

        Nema na čemu. 🙂 ❤

         
  7. tanjatg

    22. новембра 2013. at 11:08 pm

    Ima u tvom vrtu boja i cveća. Ima i crvenih bulki! I makova, znam! 🙂

     

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: