RSS

Hoće li sve jednom pojesti godine

30 нов

I dve suze kliznuše niz lice.

Pojedu li godine strast u čoveku?

Postanemo li u jednom trenu suviše ozbiljni za zagrljaje i stapanja?

Dođe li trenutak da ostane samo ljubav bez grozničave želje za spajanjem i predavanjem?

Da li smo se potrošili sa nekim drugim ljudima i usahnuli na nekim tuđim usnama?

I klize dve suze.

Da li se ljubav u nekom času samo pretvori u sećanje na nečije dlanove i bokove, na grudi i orošenu  liniju leđa? Da li bestidni pokreti koje smo zavezanih očiju ponavljali postanu u trenu stidni i tako daleki?

Da li godine pojedu i čežnju u čoveku?

Da li dođe vreme kada više ni sećanja nema?

Da li smo previše drugima davali? 

Da li smo previše maštali?

Da li smo previše ljubili?

Da li smo počeli da starimo?

Hoće li nam neko javiti da su došle neke godine da pojedu strast i sažvaću čežnju u čovekovom biću?

Da li će tada sve prestati i usahnuti?

Da li smo nekima suviše sebe dali?

Miriše li to vazduh na čežnjive trenutke, slutimo li još strast u slučajnom dodiru i želju u pogledu?

Pojedu li godine i očaj da ne ostane nikakav trag i da ne boli sećanje na dodire i stapajuće poljupce?

Nestaše dve suze.

Usahnuše.

Kao da se nikada nikome i nismo davali.551214_409742939053258_179879472039607_1437385_2099281673_n

Advertisements
 
25 коментара

Објављено од стране на 30. новембра 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , ,

25 responses to “Hoće li sve jednom pojesti godine

  1. tanjatg

    30. новембра 2013. at 8:56 pm

    Odgovor na naslov: NEĆE!!!!!!

     
    • Marina Majska

      30. новембра 2013. at 9:11 pm

      Hvala ti, ali iskreno… Očajna pesma Rakićeva me svaki put dovede do suza, koliko od lepote, toliko od bola i pitanja… Hoću da ti verujem… da NEĆE

       
  2. Slavica

    30. новембра 2013. at 9:08 pm

    Nigde se nismo previše dali niti previše potrošili. Upravo smo radili u svakom trenutku baš ono što smo u tom trenutku želeli…možda smo mogli samo još više… Niti razni očaji, niti tuge, niti usahle strasti ne mogu umanjiti sve radosti koje smo, uprkos svemu, dobili od života. Važno je razumeti i prihvatiti život.

     
    • Marina Majska

      30. новембра 2013. at 9:12 pm

      Hvala Slavice. Kriv je Rakić i jesen… zbog mojih dilema i pitanja…

       
  3. duplavenera

    30. новембра 2013. at 9:11 pm

    Sve je prolazno… I prolaznost je jedina konstanta.
    A opet, i to što smo se ponekad previše davali, i verovali pa se razočarali, maštali, projektovali, sve je to deo života koji ne bi imao onu draž da smo ga živeli sterilno. Volim svaku svoju grešku, podjednako kao i ispravan izbor, možda i više jer sam iz nje kudikamo više naučila. I svaku buduću boru, kao znak da sam se i smejala i plakala, i disala punim plućima 🙂 Lepo veče ti želim, draga 🙂

     
    • Marina Majska

      30. новембра 2013. at 9:14 pm

      Prvo, hvala na svemu, draga Venero 🙂 Sve bih što si napisala potpisala… možda bi pravo pitanje bilo… ako pojede… sa kim ću deliti… jer su sve u meni i dalje žive i snažne i ljubav i strast i čežnja, kao da im godine dodaju po jednu crticu snage… 🙂

       
      • duplavenera

        30. новембра 2013. at 10:26 pm

        To je divno 🙂

         
      • Marina Majska

        30. новембра 2013. at 10:43 pm

         
  4. Kali

    30. новембра 2013. at 11:47 pm

    “ Ljudi koji cisto i bezgranicno vole ne pomisljaju lako
    da se ma sta oko njih menja, a ponajmanje sam predmet njihove
    ljubavi. Oni merom vecnosti mere prolazne i promenljive pojave
    oko sebe. A njihova smelost biva nagradjena, jer im sve oko
    njih izgleda vecno i nepromenljivo, i tako sa tom divnom
    iluzijom provode i svrsavaju svoj vek, oslobodjeni najveceg
    ljudskog zla, uzasa od prolaznost.

    Slabe i plasljive ljude strah nagoni da rade upravo ono
    cega se najvise boj.
    Izmedju bojazni da ce se nesto desiti i nade da mozda
    ipak nece, ima vise prostora nego sto se misli. Na tom uskom,
    tvrdom, golom i mracnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek.

    Nije najgore sto sve prolazi, nego sto mi ne mozemo i ne
    umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbeznom cinjenicom.

    Retko se desava da nasa radost gori zaista svojim
    plamenom.
    Sto ne boli – to nije zivot, sto ne prolazi – to nije
    sreca.“

    „Znakovi pored puta“-Ivo Andric

     
  5. oblogovan

    1. децембра 2013. at 12:53 am

    Ne baš… Ali sjajan je post… 🙂

     
  6. tangolina

    1. децембра 2013. at 6:12 am

    Nadam se da godine neće pojesti sve….

     
    • Marina Majska

      1. децембра 2013. at 5:27 pm

      I ja, i sve me više ovi dragi ljudi ubediše da samo ono što ispustimo više i nemamo i ne možemo da vratimo…

       
  7. OljaKa

    1. децембра 2013. at 6:55 am

    Ukoliko se životu predajemo voljno i sa željom da u njemu uživamo, u datom nam trenutku kao da nam je poslednji, onda ništa ne prestaje već traje dok trajemo i mi sami 😉

     
    • Marina Majska

      1. децембра 2013. at 5:28 pm

      Draga Olja, predivan komentar na koji sve što dodam zvuči previše… ❤

       
  8. Dragana

    1. децембра 2013. at 8:41 am

    Sve je bilo, jeste i biće baš onako kako „treba“ da bude. Ima još mnogo toga, samo sve čeka svoj trenutak.

     
    • Marina Majska

      2. децембра 2013. at 9:57 am

      To je taj divni odgovor iz priče o mojoj mami… Biće šta biti mora…

       
  9. poznanik

    1. децембра 2013. at 11:34 am

    Uhhh
    teraš me da razmišljam u dane vikenda 😀
    Ne mislim da se možeš previše dati, da možeš previše primiti, uvek možemo više, uvek.
    Ne godine nas ne mogu pojesti, ni nas ni emocije……naravno, ako ne dozvolimo da konstanta prolaznosti nadvlada.

     
    • Marina Majska

      1. децембра 2013. at 5:29 pm

      Malo razmišljanja za vikend nije na odmet. 🙂 šalim se… hvala ti što si razmišljao i što si tu da daš podršku – ne dozvolimo da nestane i postane deo prošlosti… 🙂

       
      • poznanik

        1. децембра 2013. at 6:03 pm

        Heh, pa sta mislis da je moje kukanje i ceznja na blogu zato sto mislim da su godine pojele strast i emocije? 😀
        Ne, samo mislim da su godine malko sve kanalisale, uoblicile i da danas ovo jeste ljubav, ona prava, duboka, bezrezervna, vecna…:)

         
      • Marina Majska

        1. децембра 2013. at 6:22 pm

        🙂 znala sam ja da ti imaš odgovor. 🙂 Divno i jednostavno tačno… ili bi barem trebalo da bude svima baš ovo tačno… 🙂 poznaniče, dragi…

         
  10. ironijexl

    2. децембра 2013. at 7:53 pm

    Zato što smo takvi kakvi smo, tu smo gde jesmo. Možda bi bolje bilo da nismo, al’ kad već jesmo – tu smo di smo 🙂

     
    • Marina Majska

      2. децембра 2013. at 9:29 pm

      A kako moj dragi tata ima običaj da kaže – sedi di si ni za di si nisi 🙂 Ali ne znam da li je to moguće rečima dočarati koliko ste svi vi meni dragi i koliko volim ovaj svet u kome živimo kao mali ljudi iz blogova 🙂

       
  11. Negoslava

    3. децембра 2013. at 5:09 pm

    Kako ti umeš da zaboliš!!!!

     

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: