RSS

Kućerak zidan od inata

10 јан

Ima jedan kućerak. Jeste, u Sremu. I nešto zemlje oko nje. Nije zidana od blata, ali od pustog inata jeste.

Nikad nije pitao šta košta – pa ni tada kada je kupovao njivu u nedođiji sremačkoj jer imao je i mogao je. Kad je video šta je dobio već je bilo kasno.

Pretvarao je njivu u voćnjak, ravnao daleko podnožje Fruške ne bi li na njemu digao kućerak. Dovlačio cement, malter, kamen, crep… i zidao, iz inata. Sadio šljive, orahe i bagreme. I kad je završio počeo je rat. U stvari, rata, kažu, nikada nije ni bilo samo se Srem čudno naslanjao na jednu granicu, odakle su ljudi tiho, pod okriljem noći preplivavali Dunav i stizali u ovo parče Srema.

Kada je počeo rat kog nikad nije bilo, on je poslednji put vodio svoju porodicu u kućerak. Pričao im je da su njivom prolazili neki ljudi. Da su u vrata i prozore kućerka toliko puta obijali da ih je na kraju skinuo i ostavio samo drvene šalukatre, otvorene, i napisao na parče papira – neka uđe ko želi, samo neka više ne obijaju. Kućerak. U Sremu.

Kako su prolazili, spavali i odlazili, tako su odnosili deo po deo uspomena – staro posuđe, jastuke, dečije igračke, gondolu iz Venecije… jedino je kućerak ostajao.

Sladili su se i njegovom šljivom, i sekli mu bagrenje, ali baš zbog nekih marama crnih nije ih pozivao na red. Jer jed je jed, i njegov inat beše postavio kućerak baš tu u srce njiva, usamljeni znak kraj puta. Daleko od ljudi, od sela, na obronku Fruške, svratište za tužne, dužne, umorne…

Svoje nikad više nije odveo tamo. Da li zbog tuge ili nečeg trećeg to samo on zna.

Ali on čim popusti vreme pre svitanja spakuje polu hleba i slanine i vode pa se zaputi tamo. U kućerak. U Srem. Na mesto gde mu je srce.

Advertisements
 
17 коментара

Објављено од стране на 10. јануара 2014. in Lična istorija

 

Ознаке: , , , , , , ,

17 responses to “Kućerak zidan od inata

  1. Negoslava

    10. јануара 2014. at 10:35 pm

    Jooooj, jako sam se naježila. Ružne neke naravi, ponekad isto rade i oni koji nisu izbegli. A opet, priča je divna do bola i toga…da se naježiš.

     
  2. Wojciech

    10. јануара 2014. at 10:40 pm

    Uh… Jak post Majska!

     
  3. ironijexl

    10. јануара 2014. at 11:29 pm

    Da, istorija isto rije… Baba mi je iz srema, znam slične storijekućeraka…

     
    • Marina Majska

      11. јануара 2014. at 10:20 am

      Znam. Imaš ti onih koje su me pomerale… i znam da znaš jer osećaš…

       
  4. U_Sve_Se_Meša

    11. јануара 2014. at 12:02 am

    Lako mi je da ga zamislim takvog kako je opisan…srce je srce, i ide svojim putem…

     
    • Marina Majska

      11. јануара 2014. at 10:19 am

      Njega nije teško zamisliti… teško je ponekad biti on… njemu je samom najteže…

       
  5. mandrak72

    11. јануара 2014. at 8:08 am

    Lijep je Srem, a vjerujem da je lijepo živjeti u njemu. Kad to pjesma kaže onda ne sumnjam 🙂
    pozdrav

     
    • Marina Majska

      11. јануара 2014. at 10:18 am

      Lep je Srem… i teški su karakteri Srema… 🙂 valjda to tako ide… Hvala ti!

       
  6. Станимир Трифуновић

    11. јануара 2014. at 9:20 am

    Сваки пут (Стаза, путовање, одлазак…) је уставри само -повратак.
    У завичај, у детињство…

     
  7. gostkodgroficenaveceri

    11. јануара 2014. at 9:56 am

    Ja sam sremački zet i mislio sam da je to dovoljno.

     
  8. tanjat

    12. јануара 2014. at 4:03 pm

    Da, čudesne su te stvari zidane od inata. I ti inati, kojim se zidaju, još su čudniji. I nikada nije jednom pričom ispričano sve. Mada – i jednom može, a da se ima uvid u celost, početak, sredinu, kraj… Tako je toplo ovde kod tebe. Marina, a ko je on?

     
    • Marina Majska

      12. јануара 2014. at 5:51 pm

      … eh, moja Tanja… neke priče tek treba da se ispričaju. Pa i ova o tome ko je u stvari on…

       
  9. jelenakovincic

    3. фебруара 2014. at 10:16 am

    Tako su i nama upadali, nosili, koristili…Onda je moj svekar na vrata stavio natpis: MINIRANO.

    Mnogo lep blog, svratila slučlajno, ostala namerno 🙂

     
    • Marina Majska

      3. фебруара 2014. at 1:43 pm

      Hvala draga Jelena… Tata je napisao otvoreno… ishod je isti… kad ue otvoreno isto je kao minirano jer znaju da više ničeg nema unutra.

      Drago mi je da ste tu. Prijatan boravak 😀

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: