RSS

Efekat leptira – ili komadić bajke za našeg Jocu K.

22 јан

Ima jedna gusenica koja živi na Arktiku. Ona trinaest godina, u retkim sunčanim periodima,  izmili  ispod svog kamena, pojede što više zeleniša dok vlada vreme blagosti, i opet se vrati da hibernira narednih surovih meseci hladnoće.

I kad četrnaeste godine izađe – pretvori se u raskošnog leptira i započne svoj  let. Čini se da nakon svega  tek treba da odživi i najbolje godine svog života  Da je zaslužila komadić plavog neba nakon surovih zima pukog preživljavanja. A ona stigne taman toliko da počne da sanja i onda zauvek nestane.

***

Tako i neki ljudi. Taman kad bi trebalo da žive a oni odu. Poput leptira. Odlete. I desi se, kao i sada, nešto poput efekta leptira.

***

Ja Jocu ne pamtim kao odraslog. Nismo se videli… možda i punih 20 godina. Pamtim dečaka. Onaj lik sa crno-belih fotografija.

Pamtim jednu ekskurziju u Bosansku Dubicu. Pamtim časove matematike i Hladnog kako uteruje znanje matematike na malo neobičan način. Pamtim pismeni iz fizike pod fenjerima koje su on i Keka pokušali da onesposobe…  Pamtim smeh. Pamtim večitu spremnost za akciju, nestašluk.

Pamtim dečaka i gledam crno-bele fotografije.  Pamtim i čuvam u srcu. Pamte i moji drugari, jedna generacija 69. Najbolja berba. Ove su godine kad postaju kao vino… s godinama sve bolje.

Ovo je moj efekat leptira u ime mojih drugara.

Putuj, putuj leptiru i neka su ti mirni puti…

 

Advertisements
 
7 коментара

Објављено од стране на 22. јануара 2014. in Lična istorija

 

Ознаке: , , ,

7 responses to “Efekat leptira – ili komadić bajke za našeg Jocu K.

  1. igilanji

    23. јануара 2014. at 6:01 pm

    Teško je oprostiti se od nekog ko je u naš život uneo makar i malo radosti, a lepo reći koliko su nam je značio.

     
    • Marina Majska

      23. јануара 2014. at 8:49 pm

      Upravo. Juče nas smo saznali da nam je umro školski drug. Otišao iznenada, kako se u ovim godinama ide – od srca. Niko nije znao ni gde je… svi smo mislili da je u Grčkoj, a on je u tom trenutku bio u Britaniji. Teško detinjstvo, borba kroz mladost i kad dođe vreme za spuštanje lopte, ako je stres bio prevelik… Drugačije ne umem, a ovako nekako imam utisak da se svi kolektivno opraštamo od nekog ko nam je bio drag.

       
  2. Negoslava

    23. јануара 2014. at 9:55 pm

    u ovakvim situacijama ja ne znam šta da kažem…

     
  3. tanjat

    25. јануара 2014. at 8:13 pm

    Tužna tema, ali i nju si posula zlatnim prahom, Majska.

     
    • Marina Majska

      26. јануара 2014. at 9:31 am

      Hvala, Tanja… bio je deo naših života, više našeg detinjstva, a ima li zlatnijeg doba od tog…

       
  4. Повратни пинг: Rekvijem za Slađana J « igilanji

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: