RSS

Ptica u snu

25 мар

ptiče
Njeno mesto bilo je na raskršću puteva. Stavljena kao kamen kraj puta koji se može lako zaobići, ali opet svako stane da ga pogleda. Možda se nešto promenilo. Možda se ona promenila. A nisu primećivali da je jedino ona ostajala ista – dotaknuta svim zvucima koji su do nje dopirali, dotaknuta svim jezicima koji se na raskršćima sreću. Nije ništa razumela, ali je čula. Bilo je bučno, kao na vašaru, neki su ljudi vikali, žene su beskrajno mnogo pričale, zvonili su telefoni, ljudi su zveckali preglasnim rečima, smejali se, pa opet prolazili pored nje i njenog mesta na raskršću. Nisu bili ni zli, ni pakosni, ni namera im ne beše loša, možda oni nju nisu ni primećivali – jer sama je sebe dokotrljala baš na to mesto, baš na put kojim moraju proći. Sklanjala je svoje krpice kad bi namernici upravo na tom mestu morali nešto da obave.ptica

Osećala se kao ptica koja sedi na šipci u kavezu. Ona je navikla da leti – jeste, bila je prilično razmažena ptičica, širila je krila kad bi poželela trenutke tišine i mira, da se napoji i da napuni oči lepotom i sjajem. Nije bila ptica za jata – nije imala ptiće o kojima bi brinula i kojima bi se lagodila, njene su karte ovako podeljene bile – da leti u četiri krila da oblake para i na zemlju gde joj je volja sleće.

Sanjala je jedan kutak za dvoje. Sanjala o gnezdu u koje niko kome u njemu nije mesto neće ući. O miru, i raširenim krilima. O blagodarnim trenucima tišine i mira. O suncu skupljenom u njenim očima kojima gleda u dragu joj pticu. Sanjala je njega – taj  drugi par krila. Sanjala je njegove oči koje se kupaju u njenim. Dodir krila u gnezdu. Dodir raširenih pera. Sanjala je gnezdo u kojem svako šareno staklo koje je u kljunu donela stoji baš tamo gde je ona poželela. Sanjala je svoje parče slobode u kojem ne sedi na raskršću poput one ptice na vašaru, uplašene glasovima i nepoznatim jezicima. Sanjala je i prizivala san. Ptica jedna bez ptića. Ptica jedna što na tom mestu svako veče dočekuje svog dragog. Da je prekrije krilom, da je ušuška i sakrije od sveta. Ptica jedna, kraj puta, bez znaka. Sa snom i suncem u očima.

 

 

 

Advertisements
 
20 коментара

Објављено од стране на 25. марта 2014. in Intimni imaginarijum

 

20 responses to “Ptica u snu

  1. duplavenera

    25. марта 2014. at 8:41 pm

    Kako je ovo divno 🙂 Tako nalik na tebe, romantično, čežnjivo, prizivajuće i ohrabrujuće…

     
    • Marina Majska

      25. марта 2014. at 11:11 pm

      Хвала ти 🙂 хтела сам да пишем и о једном кревету за птице, али, није ми ишло у ову причу :*

       
  2. ironijexl

    25. марта 2014. at 8:44 pm

    Hvala za divno osećanje koje ovo ostavlja posle čitanja…

     
    • Marina Majska

      25. марта 2014. at 8:47 pm

      Hvala tebi drug moj, što si našao to divno osećanje u priču 🙂

       
      • ironijexl

        25. марта 2014. at 8:48 pm

        Našlo je ono mene, ja sam samo čitao 🙂

         
      • Marina Majska

        25. марта 2014. at 8:52 pm

        🙂 ma drago meni što te opet vidim na blogu. Dugo se nismo na pričama sretali. Valjda nam zima za tkanje nije prijala 🙂

         
      • ironijexl

        25. марта 2014. at 8:54 pm

        Tebe dugo nije bilo ovde. Mislio sam da si zbog nečeg ljuta na mene 🙂

         
      • Marina Majska

        25. марта 2014. at 8:57 pm

        Nisam. Na tebe nikada i nikako ne mogu biti. Tvoje priče su uvek bile inspiracija za neke moje teme, a način na koji ti pripovedaš jeste moram iskoristiti jednu „osebujan“. Ja sam pomalo patila jer nisam stizala da pišem – razvijala sam svoj blog sa cvetnim esencijama… Ovde sam bila kao širom zatvorenih očiju… 🙂

         
  3. Negoslava

    25. марта 2014. at 9:56 pm

    I ja nisam ljuta…ni na njega, ni na tebe.
    Tebe volim, njega… njega vole sve žene na netu, pa ću ja nastaviti da ga obožavam.
    Eto, dirnuta ovom psjajnom pričom, ja se zanesoh … sad idem da se vratim na početak. Još jednom da pročitam.

     
    • Marina Majska

      25. марта 2014. at 10:42 pm

      🙂 volim kad se vidimo svi, makar trenutno ovako na blogovima. Hvala, draga moja, Negoslava, nežna, očaravajuća i brižna. 🙂 Lepo vas ptice k meni dovele :*

       
  4. Wojciech

    26. марта 2014. at 10:35 pm

    Uhhh… Baš je leglo! 🙂

     
  5. Dejan

    27. марта 2014. at 2:48 am

    Predivna priča … A Vi…Kao porodica , kao gnezdo prepuno ptica…Što mi je još divnije,,, 🙂

     
    • Marina Majska

      13. априла 2014. at 6:05 pm

      Hvala Dejane!

       
      • Dejan

        13. априла 2014. at 6:42 pm

        Nema na čemu 🙂

         
      • Marina Majska

        13. априла 2014. at 7:23 pm

        Uvek ima. Lepo je kad neko deli istu emociju! 🙂

         
      • Dejan

        14. априла 2014. at 1:53 am

        O Daaaaa… 🙂

         
      • Marina Majska

        18. априла 2014. at 10:34 am

        🙂

         
      • Dejan

        18. априла 2014. at 11:53 pm

        🙂

         
  6. tanjat

    31. марта 2014. at 3:32 pm

    O, draga Marina… tako je tiha ova tvoja priča, i u sred sve te buke, lepa, setna ptica ima svoju tišinu. Ima tišinu ali stalno plače, tiho i duboko tamo. Gde niko od ljudi ne može da dopre. Ničiji pogled ni sluh. Ali to nisu obične suze. To su, nekako, mantrične suze. Da prestane – niti može niti bi htela. Odnose je u neki čudnovat mir gde je moguće živeti sa tolikom patnjom. I čine je lepom. Mada to njoj nije važno. Čine je tako lepom, moja Marina.

     
    • Marina Majska

      13. априла 2014. at 6:05 pm

      Joj, draga Tanja, ovo je tako divan komentar! 🙂 Hvala ti i hvala što tako lepo tkaš reči i pohvale.

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: