RSS

Архиве ознака: jutro

Ona što pravi bisere od snova

0947cc2b03_11471674_o2U jutra, ona se izvlači iz svoje postelje. Uvek malo ranije, uvek pre drugih. Njen dan počinje ritualnim pospremanjem ostataka noći, prebiranjem po teksturi snova, presavijanjem tabaka noćnih zapisa, i njihovim slaganjem. Ona ih ređa jedne na druge. San po san, u osvit jave, poruku po poruku, suzu po suzu, smeh na smeh, sve što je noć nedrila i u tim trenucima, kada posprema ono od čega treba da nastane biser njenih želja ona je ranjiva. Jer školjka je otvorena i sve što onako slučajno, bez plana uleti u ljušturu dovede do nereda u njoj. Može to biti lagano perce, ali ona će kinuti i rasejati redosled reči u nisci za želju. Ako je zrno prašine ili bibera, može i suzu da pusti pa da pokvasi i razlije mastilo.

I to je uznemiri. Zna da ne sme prerano da se zatvori, a opet se boji da ne pokvari tkanje od slova. I počne da sumnja. Ako se pomeri suza i padne na osmeh opraće ga. Možda me više neće voleti. Ako se osmeh pojavi na mestu gde se gnezdila tuga, možda se ova zauvek naseli baš tu, osokoljena porukom koja nije tu trebalo da bude. Ako zaduva vetar možda joj razveje sve snove i ona ostane potpuno prazna, postane obična ljuštura koju će neko zaigrani dečak u neki sumrak da pokupi i odnese negde daleko kao uspomenu na jednu bezimenu plažu i jedan divan zalazak sunca. Sumrak u kome će pomisliti… šteta što u ovoj ljušturi nije bilo bisera – neko bi mu se mnogo obradovao…

Zato i ustaje mnogo ranije jer zna da je ranjiva. Slaže i namešta ostatke noći. Miluje svaki deo i blagosilja nežnošću – da budemo zdravi, da me voli, da mu budem srcu najbliža, da mu se oči smeju, da u njima vidim ono nebo vedro i lepe paperjaste oblake. Da budem ona koja će mu pokloniti biser najlepši… okrugao kao beskrajni krug moje ljubavi…

I tako svako jutro. Krhka od noći, ranjiva od reči, uplašena od svega što može da joj pomeri i uništi tanani okvir преузимањеbudućeg bisera… Ustaje pre svih, skriverana u svoje rituale, lagano zatvara školjku – i tad je spremna da započne dan…

 
14 коментара

Објављено од стране на 9. фебруара 2014. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , ,

Jednačina sa dve NEUpoznate

Love_Two_lonely_hearts_037455_29

  I onda jedne večeri nećeš više moći bez nje. I reći ćeš: „Ostani…“

„Ti jutra sa drugom deliš, dragi…“, odgovoriće.

Ti znaćeš da unapred na koju ćeš stolicu sesti, ali te večeri iskreno ćeš misliti da bez nje staće čitav tvoj svet.

„Ostani..“, prošaputaćeš, mada dobro znaš da TI si kod nje, da nije ona ta koja večito odlazi već ti, nesnađen u svojim nezaspalicama u njenom krevetu i nebudilicama u sopstvenom.

„Ostani…“, izgovorićeš još jednom i postaćeš tek tada potpuno svestan istinitosti svojih reči.

Ne mogu ja…“

„Možeš, draga, ti jedina od nas troje i možeš. Ti jedina si postojana tačka u ovoj jednačini sa dve NEUpoznate. Ja sam nepostojana vrednost, jedino si ti kontantna. Zato te i molim, ostani…“

Jedne večeri poželećeš da slučajno zaspiš u njenom krevetu i da sunce bude na izlasku kad otvoriš oči. Na tren ćeš pomisliti da želiš, ali besanica ti oči sklopiti neće. Jedne večeri poželećeš da sve se okrene, da kontantna zameni mesto sa osnovnom, u jednom treptaju oka, u jednom kratkom trenutku koji će zaličiti na san – Anđeo sa greškom, pOstaće samo greška… I reći ćeš joj i tada ostani, samo biće to drugo jutro i drugi krevet i čekaćeš opet neko novo veče i novog anđela i sve će na tren izgledati isto, jednačina sa dve NEUpoznate… i s tobom i sredini… I reći ćeš im: „Ostani“, misleći na to kako ponoć nikad ne susretne zoru i kako snovi nikad ne dotaknu javu i kako njih dve Anđeo sa greškom i greška nikad ne udahnu isti vazduh ostajući svaka u svom delu unapred postavljene jednačine.

„Ostani…“

 
13 коментара

Објављено од стране на 25. октобра 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , , ,

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: