RSS

Архиве ознака: maj

Jedna majska crtica

Oduvek je volela maj. Beše to onaj mesec kad su definitivno prestajali da lože, ma kako hladne zime bile, jer su u njenom pitomom kraju zime trajale do Uskrsa i onda se povlačile, lagano, a proleće se isto tako stidljivo šunjalo dok ne bi uskočilo u maj.

U bašti bi joj procvetale ruže, puzavice, koje bi posadila uz bunar, ofarban u zeleno. U maju je rođena i njena prva unuka ili, kako je volela da kaže njeno četvrto dete. U maju su u baštici zrele i jagode, one sitne, male, domaće, slatke. U maju su počinjale šarene pijačne srede – koje nije propuštala – kad bi iz šifonjera izvlačila haljine od žerseja šivene baš po njenoj meri, obuvala svoje najlepše cipele, u tašnicu stavljala novčanik i maramicu. Iz ormana bi uzimala flašicu točene toaletne vodice, špricnula i miris đurđevka bi odjednom obavio prostor oko nje. U kosu bi stavila rajf, onaj svečani, sa šarom nalik astraganskoj. Do pijace joj je trebalo duplo više vremena nego što je bilo koraka, jer na svakoj je kapiji nekog poznatog sretala, toplu mu reč uputila, za zdravlje upitala i tako redom. Na pijaci je uvek pazarila štedljivo i sa merom – samo ono što u svojoj baštici nije imala. Tačno proračunato šta će te nedelje kuvati. I ti komad više. Svratila bi i do prodavnice po malo tirolske ili kako je volela da je zove, crne salame, maslac, kvasac, kafu.dusty-rose-wallpaper I natrag kući.

Volela je maj, i proleće. Volela ga je toliko da je rešila da sa jednim zauvek i ode. Tiho. Prvo je prestala da viđa ljude. Onda je prestala da jede, a potom je prestala i da priča. Samo je ležala i čekala da maj dođe. I, pristojno, sačekavši da prođe prvi maj, i da se sve dovede u red nakon duge zime, samo je jedne večeri tiho otišla. Poput ruže kad joj prođe vreme. Samo se osušila. Dostojanstveno. Bez ijedne reči. Odneo je jedan maj, koji je tako mnogo volela.

 

Advertisements
 
18 коментара

Објављено од стране на 15. маја 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , ,

Daj mi pred san poljubac velik…

Ponekad pomislim, mogu da pišem šta god poželim, ionako me niko ne čita. Podelim sebe na nekim javnim mrežama, onda pomislim, ma sigurno me ne vide među svim tim granama tamo i vrežama, rekli bi mi… javili bi da su me pročitali. Pomislim, s druge strane, zakoči, lutko, možda te čitaju, ali nemaju srca da ti kažu da je to sve za onu – pusti neka voda nosi. Tek poneki slučajni komentar onako usput – e, ti reče, … ili jeste li vi ono napisali... potvrdi da ipak neko zaviri u ritam mojih misli, i to je u redu. Nekako sam navikla na ove draga koje na komentarima vidim i znam  da im se svidi poneki tekst… Te koje i ja čitam. Valjda mu ovo dođe kao klub anonimnih pisaca (kao kod alkosa, koji idu na sastanke, pa se pred svojom grupom ispovede… tako i mi, rešeni da u rečima tražimo sebe).

Danima vrtim u mislima Balaševića – za treću smenu. Danas je 18. sutra 19. Nebitno za većinu. Bitno samo za mene i onih nekoliko na ovom svetu kojima je istinski drago što me jednog majskog jutra dodeli Bog i Univerzum ovom sazvežđu. Bitno meni, jer tog dana nemam tipičnu žensku krizu o prolaznosti godina, već radost jedinog ličnog praznika. Samo mog. Kao vlastita imenica mu dođe taj rođendan – jer iako, kako Desanka kaže – iste su godine svi bili rođeni (ja dodajem istog dana), to ne znači da smo isti, već je samo tog dana na zemlju puštena jedna grupa nas. Kao i svakog drugog dana. Po jedno jato anđela, pa ko do kraja sačuva krila, Bog ga veselio.

Tako se meni vrte ti stihovi o tome da sam još suviše mlad(a) da mislim o grobu, a već sam suviše star(a) da brojim zvezde… Pa pomislim, beše Đole mlad kad je to pisao, jer samo deca tako bezbrižno barataju tim… ako umrem mlad… Što me iskustvo više sustiže shvatam da je brojanje zvezda predivna stvar (e sad, možda je to zato što sam ja i prvi deo onog stiha razrešila, mislite na vreme, pa ste posle mirni… crnjak… ali teši), pa sada gustiram život i brojim zvezde.

Sutra je moj praznik. Moje jagode, moji dragi, moj maj, i sunce. Neke ruže u nekim vrtovima, neke čestitke od srca, neke odluke kojih se, možda je blesavo, ali ja uvek držim, jer, jeste život samo jedan, i baš zbog toga ne priznajem onu jebeš ga jednom se živi – u smislu, a što bih se brinula kad me ionako jednom biti neće. Baš zbog toga, hoću svaki dan barem nešto lepo da naheklam, u mislima, jer rukama ne umem, da po nečemu zapamtim, da nekome nešto lepo učinim, ili barem ružno ne učinim.

Brojim zvezde, i nemam mnogo velikih želja. Svoj mali svet i svoje ljude u njemu. Sunce i zdravlje. Novaca uvek koliko treba i radosti što mogu da radim i stvorim. Da volim. I ako zaslužim da budem voljena. Da se svakog dana zahvalim za milost što sam tu, što neko od gore vidi i brine.

Propuštene prilike i sutra ćemo, ne želim. Sutra već današnja odluka neće imati vrednost. Sutra današnji računi neće biti isti. Poješće ih inflacija. Koja god. Ni ja neću biti ista. Ni bolja ni gora. Samo će današnje stvari biti prošlost, a ono što se ovog časa čini kao budućnost tog će se časa dešavati. Zato, vrlo egoistično, mogu da kažem, sa mnom su oni koji me ovakvu i baš ovakvu jedino i mogu voleti. Mene koja ne umem kabl za telefon da sačuvam i koja na osećaj pa kud puklo radim stvari, i mene koja će ih pod velikim kišobranom vaseljenske brige sačuvati. U sebi se smejem i kad je teško, pretvarajući tegobu u lični vic. Mene koja ne umem više da se samosažaljevam, jer shvatam ispraznost istog. Mene koja dotera sebe do krajnjih granica a onda joj glupo što ne može još malo.

Mene koja na kraju dana ima pomisli samo na dva stiha…

 Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme,
dođi, skupi se tu i budi dobra…

 

I mislim, dovoljno je to danas, poslednjeg dana u ovoj mojoj solarnoj godini. Sutra već opet nova ja, ali na kraju dana opet  će biti samo jedna … dođi, skupi se tu i budi dobra… znak da me neko voli na kraju dana…

 

U krug. Možda me neko i sada čita. Ako kažem da je nebitno, kažem, ako kažem da ću prestati, lažem, ako kažem da je presudno lažem. Pišem zbog sebe, ali i vama. Pišem…

 

 
8 коментара

Објављено од стране на 18. маја 2012. in Kako promeniti sebe - kroz lično iskustvo

 

Ознаке: , , , , , ,

Stigao je maj

Ništa mudro.

Samo, probudila me tišina ovog  jutra.

Radnici slave.

Oni koji su ipak morali da ostanu po trgovinama su tu zbog neradnika, jer samo oni ne poštuju praznik rada.

Oni koji rade, preživeli bi i sa zatvorenim prodavnicama.

Ako ostajete kod kuće, stanu… uživajte uz dobru knjigu i muziku danas, na terasi ili u bašti.

Ako idete nekuda upijajte ovo sunce, jer stigao je maj. Meni je to sasvim dovoljno.

A verujem i vama….

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 1. маја 2012. in Svakidašnji ritmovi

 

Ознаке: , , , ,

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

brlogingblog

Život mi je samo mrlja ali ljubičanstvena, a u životu kao i na blogu stotine različitih stvari nabacane kao u brlogu.

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: