RSS

Архиве ознака: rođendan

Još jedna majska crtica – o dosanjanoj sreći

 

 

Bio je maj. Topao. On lep, mlad, s tankim zavodničkim brčićima. Ona lepa, mlada sva zanesena srećom koju je nosila pod srcem. Tamo, uz njeno, kucalo je još jedno, malo. Na svaki njen ono je dalo po otkucaja dva.

Bilo je veče, nalik ovom – on lep i ona ustreptala od iščekivanja, prošetaše do Dunava. Nisu više maštali o maloj sreći koju su toliko dugo čekali, jer, bio je tu topli maj i, znali su da ih još samo nekoliko sati deli od trenutka kada će je videti. Ono što su u ljubavnom zanosu sanjali, uskoro će postati stvarnost.  Sada su samo sedeli na nekom izvrnutom čamcu, gledali mladi mesec i slušali vodu. U njenim mislima bile su crvene ruže, rumene jagode, plavetno nebo, odsjaj meseca. U njegovim je bila ona – žena koju voli. I svaku njena misao mogla bi isto tako biti i njegova.

Hajdemo, vreme je, reče mu žena.

On je uhvati za ruku i krenuše nazad.Prošla je ponoć, bio je ponedeljak, mesečev dan i vreme da upoznaju sreću.Uskoro su ženu odveli u porodilište.

Dobili ste ćerku…

Bio je maj. Topao, razliven poput Dunava u ravnici. Bio je maj i ona je u rukama držala devojčicu puti bele poput meseca. Obrazi su joj dobili večiti pečat ruža, a oči boju reke. Bila je njena, bila je sve ono o čemu je maštala devet meseci. Bila je skroz poput nje.

I sada je maj. I sada je jedno toplo veče. Mladost je prošla. On je i dalje vitak a ona i dalje u ovo doba godine oseti kao da joj još jedno malo srce udara pod njenim. I svaki put u ovo doba priseti se jedne davne noći, seti se reke i meseca.

I čeka da svane jutro, i čeka tačan minut u kome je prvi put začula bebin plač, i kad su niz njeno lice kliznule radosne suze. Čeka s nestrpljenjem da joj u tom času izgovori – srećan ti rođendan

A, sreća čeka da joj se zahvali što su je baš ovakvu sanjali i dosanjali. Pomalo poput meseca, svoju, i svakog časa drugačiju, a opet toplu i jednostavnu poput ove večeri. Poput toplog maja, Dunava i ravnice.

Hvala…

 

 

Advertisements
 
14 коментара

Објављено од стране на 18. маја 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , ,

Daj mi pred san poljubac velik…

Ponekad pomislim, mogu da pišem šta god poželim, ionako me niko ne čita. Podelim sebe na nekim javnim mrežama, onda pomislim, ma sigurno me ne vide među svim tim granama tamo i vrežama, rekli bi mi… javili bi da su me pročitali. Pomislim, s druge strane, zakoči, lutko, možda te čitaju, ali nemaju srca da ti kažu da je to sve za onu – pusti neka voda nosi. Tek poneki slučajni komentar onako usput – e, ti reče, … ili jeste li vi ono napisali... potvrdi da ipak neko zaviri u ritam mojih misli, i to je u redu. Nekako sam navikla na ove draga koje na komentarima vidim i znam  da im se svidi poneki tekst… Te koje i ja čitam. Valjda mu ovo dođe kao klub anonimnih pisaca (kao kod alkosa, koji idu na sastanke, pa se pred svojom grupom ispovede… tako i mi, rešeni da u rečima tražimo sebe).

Danima vrtim u mislima Balaševića – za treću smenu. Danas je 18. sutra 19. Nebitno za većinu. Bitno samo za mene i onih nekoliko na ovom svetu kojima je istinski drago što me jednog majskog jutra dodeli Bog i Univerzum ovom sazvežđu. Bitno meni, jer tog dana nemam tipičnu žensku krizu o prolaznosti godina, već radost jedinog ličnog praznika. Samo mog. Kao vlastita imenica mu dođe taj rođendan – jer iako, kako Desanka kaže – iste su godine svi bili rođeni (ja dodajem istog dana), to ne znači da smo isti, već je samo tog dana na zemlju puštena jedna grupa nas. Kao i svakog drugog dana. Po jedno jato anđela, pa ko do kraja sačuva krila, Bog ga veselio.

Tako se meni vrte ti stihovi o tome da sam još suviše mlad(a) da mislim o grobu, a već sam suviše star(a) da brojim zvezde… Pa pomislim, beše Đole mlad kad je to pisao, jer samo deca tako bezbrižno barataju tim… ako umrem mlad… Što me iskustvo više sustiže shvatam da je brojanje zvezda predivna stvar (e sad, možda je to zato što sam ja i prvi deo onog stiha razrešila, mislite na vreme, pa ste posle mirni… crnjak… ali teši), pa sada gustiram život i brojim zvezde.

Sutra je moj praznik. Moje jagode, moji dragi, moj maj, i sunce. Neke ruže u nekim vrtovima, neke čestitke od srca, neke odluke kojih se, možda je blesavo, ali ja uvek držim, jer, jeste život samo jedan, i baš zbog toga ne priznajem onu jebeš ga jednom se živi – u smislu, a što bih se brinula kad me ionako jednom biti neće. Baš zbog toga, hoću svaki dan barem nešto lepo da naheklam, u mislima, jer rukama ne umem, da po nečemu zapamtim, da nekome nešto lepo učinim, ili barem ružno ne učinim.

Brojim zvezde, i nemam mnogo velikih želja. Svoj mali svet i svoje ljude u njemu. Sunce i zdravlje. Novaca uvek koliko treba i radosti što mogu da radim i stvorim. Da volim. I ako zaslužim da budem voljena. Da se svakog dana zahvalim za milost što sam tu, što neko od gore vidi i brine.

Propuštene prilike i sutra ćemo, ne želim. Sutra već današnja odluka neće imati vrednost. Sutra današnji računi neće biti isti. Poješće ih inflacija. Koja god. Ni ja neću biti ista. Ni bolja ni gora. Samo će današnje stvari biti prošlost, a ono što se ovog časa čini kao budućnost tog će se časa dešavati. Zato, vrlo egoistično, mogu da kažem, sa mnom su oni koji me ovakvu i baš ovakvu jedino i mogu voleti. Mene koja ne umem kabl za telefon da sačuvam i koja na osećaj pa kud puklo radim stvari, i mene koja će ih pod velikim kišobranom vaseljenske brige sačuvati. U sebi se smejem i kad je teško, pretvarajući tegobu u lični vic. Mene koja ne umem više da se samosažaljevam, jer shvatam ispraznost istog. Mene koja dotera sebe do krajnjih granica a onda joj glupo što ne može još malo.

Mene koja na kraju dana ima pomisli samo na dva stiha…

 Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme,
dođi, skupi se tu i budi dobra…

 

I mislim, dovoljno je to danas, poslednjeg dana u ovoj mojoj solarnoj godini. Sutra već opet nova ja, ali na kraju dana opet  će biti samo jedna … dođi, skupi se tu i budi dobra… znak da me neko voli na kraju dana…

 

U krug. Možda me neko i sada čita. Ako kažem da je nebitno, kažem, ako kažem da ću prestati, lažem, ako kažem da je presudno lažem. Pišem zbog sebe, ali i vama. Pišem…

 

 
8 коментара

Објављено од стране на 18. маја 2012. in Kako promeniti sebe - kroz lično iskustvo

 

Ознаке: , , , , , ,

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: