RSS

Архиве ознака: suze

A godine prolaze niz naše obraze ili kad ne zaboraviš juli

Suze su dobre. One prave, kad padnu u samoći, kao odgovor na neizgovoreno pitanje. Suze su dobre kad operu nam dušu i očiste srce. Suze su ok.

U nedeljno prepodne, ne preterano rano, kako već nedelja nalaže, spustiše se niz lice, onako odjednom, rekao bi neko. A znamo da ništa baš tako bez ikakvog razloga ne biva i ni jedan odgovor bez pitanja ne dođe, niti i jedna suza kane bez valjanog povoda.

Jedno pitanje se dugo šunjalo i kuckalo i čekalo pravi trenutak da dobije razrešenje. A onda odjednom, pa, da je neko mogao da vidi nevidljivi trenutak, rekao bi vam da su u istom trenutku i zapit i potvrda došli, takoreći, u isti čas.

U tom trenu čitah rečenicu – parafraziraću – da treba iskoristiti trenutke tuge jer tada učimo… Da li sam proćerdala jednu veliku bol ili sam uspela da naučim lekciju? – to beše pitanje koje iskoči preda me.

Dva čoveka. Dva života. Jedna žena. Da li su slični? U mnogome jesu. Da li su priče iste? Nisu.

Jedan me je naučio da budem JA. Da mogu sve sama, da sam jaka i da mi ne treba niko da bi mi to potvrdio i time me je naučio kako se odrasta.

Drugi voli moje JA, i uči da ne moram sama, da sada kada znam da sam jaka i samostalna – mogu i da se prepustim i postanem ono što u ovim godinama i treba da budem. Žena u svim svojim prelepim obličjima.

Jedna žena. Dva muškarca. Ona je njihova dodirna tačka.

Zahvalna Bogu na ljubavi. Zahvalna što sam u bolu razumela šta je trebalo da naučim da bih mogla da idem dalje.

Suze u nedeljno prepodne – i odgovor – da, naučila sam i da, zahvalna sam što kad je bol već pisan bio, nisam protraćila ga na samožaljenje.

I opet ništa nije slučajno. Jer, mesec je jul. I datum je baš taj. Rođendanski. I jedan dan kad moguće je na odgovor dobiti pitanje... Hvala, onome gore, na kupanju duše. I, nije to kao u pesmi Breginoj o zaboravljanju i julu… Ne znam zašto, ali setih se jedne druge grupe i pesme  – http://www.youtube.com/watch?v=lFYkHHXCA8c

Zašto baš Bolero i zašto baš ova pesma, ne mogu da vam objasnim, ne mogu ni sebi. Nije čak ni čitava pesma dobra ilustracija za priču. Tek dva tri razbacana stiha u njojwater-circle-meditation. U ovo veče nedeljno na izmaku…

 

 

 

Advertisements
 
12 коментара

Објављено од стране на 21. јула 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , , , ,

Ne igraj se vetre lišćem

Takav neki danas dan. Kako reče Ž. Binoš… plačem zbog dobrote. Do sada nisam tako sebi objašnjavala tu pojavu – dobrota kao luk za suze. Oguglala sam na svetski bol, sve me manje dotiču opšta mesta tuge, zaledila sam se za trenutke koji zahtevaju suze. Ali, nečiji mio pogled, jedna topla reč, jedan dečak u jednom filmu koji dovikuje jednog Gligorija, jedna tužna žena koja najzad napušta sivi život, jedna devojka koja peva jednu već pomalo ofucanu pesmu… sve sjajni razlozi za suze. I sve to kao uvod u jedno veče od pre neki dan… 

Pre nekog vremena čekam autobus preko puta Jodne banje. Veče. Jedno od poslednjih novembarskih. Toplo, kako je baka imala običaj da kaže – bolesno toplo. Lagani novosadski vetar lagano spušta list po list sa drveća. Slaže ih, jedan na drugi. Tapacira ulicu. Toliko polako da vidim žilice u osušenom listu – toliko lagano da ga ne čujem ni kad ga spusti, a trebalo bi. Da krcka. Da se lomi, da šušti, da boli, da se rasipa na najsitnije detalje. Ali, ne. Zvuka nema. Samo mukli ples. Svetla bulevara, kao bulevar poslednje igre nežnih liski jesenjih. Oči mi pune suza. I, u glavi mi jedna pesma – predivne Ljiljane Petrović.

Ne igraj se, vetre lišćem… ovim mrtvim lišćem… kao što je dragi srcem mojim… okrutna je tvoja igra k’o njegova nekad, kad sam bila igračka za njega….

Ta mi je pesma bila foršpan za ovu jednočinku. Dok zelen je bio i snaga je u listku bila poput leta vrela i vetar tek je mogao da dodirne površinu, ali telo je ostajalo celo. Ali, jesen je surova u svojoj lepoti. Jesen je varljiva zamka. Navuče vas na svoju raskošnost boja i mirisa, na tren zaboravite da umire jedno leto, obojeno i razmazano ludilom i čudesnim uzletom jeseni koja će uskoro spustiti gard pred zimom. Bez velike borbe, jednostavno, izdajnički. Da će dopustiti da list umre zarad njegove igre. Svaki put, iznova… list naivno poklekne pred vizijom trenutka slave i raskoša.

Ne igraj se vetre lišćem…

 

 
2 коментара

Објављено од стране на 1. децембра 2012. in Intimni imaginarijum, Moj svet kroz muzičku prizmu

 

Ознаке: , , , ,

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

brlogingblog

Život mi je samo mrlja ali ljubičanstvena, a u životu kao i na blogu stotine različitih stvari nabacane kao u brlogu.

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: