RSS

Архиве ознака: usne

Daj mi svoje ruke u zoru…

310542_508558009171750_293384560_n– Daj mi svoje ruke da zaspim među njima…

– Opet si odlutala u svet onog Francuza…

– Daj mi ivicu svoje strane kreveta da mi kolena dotaknu tvoja…

– Daj mi sebe da uronim u tebe… Daj mi celov za kojim žednim čitavog dana dok nisi tu…

– Mimoilazimo se. Ponekad. Samo se u prolazu usne očešu. Samo na tren ti ugledam oči – i u njima vidim sebe.

– Putuj, ptico moja…

– Putuj, ali vrati se u zoru, pre sunca sleti u postelju i daj mi svoje ruke da zaspim među njima…

– Daj mi da ti grizem reči ljubavi sa usana.

– Daj da u svitanje moje telo tvoj zagrljaj na sebi nosi.

– I, onda smeškom… zapali dan…

http://www.youtube.com/watch?v=JpwpDNg4QhY

Advertisements
 
11 коментара

Објављено од стране на 14. октобра 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , ,

Savršena mala igra za njih dvoje – treći deo

 

za priču

Spustio je usne na njen stomak.

Poljubac poput povetarca jedva je okrznuo, ali ipak ona se promeškolji u snu.Spustio je još jedan. Nekoliko milimetara niže. Lagano. Milimetar po milimetar kao lagano kotrljanje niz brdo. Sa strane je njen trbuh baš tako i izgledao poput blagog uzvišenja sa kog se moglo na dve strane – s mesta na kom je on ležao  – levo bi poljupci klizili ka njenim grudima, a nadesno, mangupski se nasmešio, do vrhova prstiju na nogama. Sve ostalo je u ovoj igri bilo brdo i podbrđe.

Voleo je njen meki stomak i pupak koji je ličio na majušno jezero. Razmišljao je kako bi u toj mekoti mogao da raste jedan sasvim novi život – kako bi tada linija koja vodi na desno niz padinu postala tamnija – koža blago razvučena i napeta. Podigao je ruku desetak centimetara iznad njenog pupka i pokušao da zamisli da spušta usne na to mesto. Zahtevalo je isuviše napora i pomeranja. Morao bi da se podigne, a ni pogled više ne bi bio ovako lep i jedinstven. I sve ovo više ne bi bila igra…

Ležao je i dalje potpuno opušten pored nje. Prvi zrak sunca probio se kroz roletne i pao tačno na sredinu brdašca. O, pa mi se to igramo… reče on, više za sebe. Pratio je zrake  i kako su  se oni pomerali tako je on na mestima gde su do malopre bili ostaljao svoj trag, poput ljubomornog dečaka kome je neko dirnuo omiljenu igračku.

Život je igra, a mi smo igrači  – pomislio bi svako jutro, trenirajući maratonski sporu trku usnama po njenom trbuhu.

Svako novo jutro bilo je novi izazov za njega – hoće li stići do podnožja pre nego što sunce osvetli njeno lice…

Milimetar po milimetar…

 
23 коментара

Објављено од стране на 9. септембра 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , ,

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

brlogingblog

Život mi je samo mrlja ali ljubičanstvena, a u životu kao i na blogu stotine različitih stvari nabacane kao u brlogu.

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: