RSS

Архиве ознака: volim

Ipak imam nešto s tim – ili 4000 razloga za malo slavlje :)

Naučiću da ćutim…

Nisam to htela da vam kažem, ali, mi ta misao nekako prolete kroz glavu… Htela sam da podelim majušni jubilej, majušan ali meni drag. 4000 pregleda mog Ritma dana… Najzad se skrasih na jednom mestu, na jednom blogu, a selila sam svoje pričuljke kao mačka mačiće sa mesta na mesto… nikako zadovoljna šatro izgledom bloga… a suštinski sam bila nezadovoljna sobom i još nekim stvarima. Imam još nekoliko blogova – vezanih za školicu, za decu… ali ovaj je moje čedo i na njemu žive i rastu mali delići mog sećanja, mog viđenja sveta i okoline.

Na Ritmu popijem čašicu „razgovora“ sa vama koji uhvatite na trenutak ritam mog sporog, laloškog valca, okrenete jedan lagani tanc, pa nastavite u neke druge priče. Iz svog ritma ukoračam u vaše, u kojima se osećam dobrodošlo i opušteno… kao, verujem i vi ovde. 4000 dobar razlog za slavlje. I kad vam se to poklopi sa jednom predivnom godišnjicom prvim krugom u verujem dugom nizu, kao što je i ova brojka 4000 samo jedna od stanica u brojanju… I, kao i uvek sve ide u trojkama… . ali o tom po tom… ovog 13.11. dokazasmo da 13 nije baksuzan broj… Hvala vam, na tome što volite moj spori laloški ritam… hvala vam što ste moji, makar i tih nekoliko trenutaka dok vam prsti ne preleta na neka nova slova i pažnju ne privuku neke nove priče…

Volim ja vas…

Advertisements
 
12 коментара

Објављено од стране на 13. новембра 2012. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , ,

Tebi

Tvoja.

Bezrezervno i bezgranično

Moj bezuvjetno i beskompromisno.

Dve ptice pod srcem sveta nastanjene.

Volim te.

Voliš me.

Svi ukrasi rečima pretočivi pokvarile bi ovaj krug.

Prvi.

Obgrljeni.

Obgodinjeni.

Nečim dobrim zasluženi utkani jedno u drugo.

Nagrada za neke prethodne dane.

Uteha za neke prošle suze.

Zasluga za neke davne dobrote.

Ti u meni.

U tebi ja.

U nama svet.

U srcu sveta

naš dom.

 
4 коментара

Објављено од стране на 12. новембра 2012. in Lična istorija

 

Ознаке: , , , , ,

Ako se posle pobede ponašaš euforično, nisi ratnik, jer bi se onda i u porazu ponašao histerično, a to nije smisao puta

Znaš da bih te čuvala kao kap vode na dlanu. Znam da znaš. Znaš i da treba da se sačuvam od sebe. Ne umem u sitno. Ne umem kao sav svet, ali, nisam baš ni toliko retka. Ima nas, samo se pomalo teško u obične tokove uklapamo. U obične kalupe ne možemo. U obične priče ne idemo. Ne ide nam to obično baš od ruke. Srećom da nas vreme protera kroz iskustvo, pa naučimo onoj staroj o čojstvu i junaštvu.

Ono što danas znam jeste da je prva lekcija naučiti sačuvati sebe od drugih. Život nije uvek fer. Priča o jednakoj raspodeli bola ne pije baš vodu, jer u tri koraka ili sa nekoliko primera mogu da oborim teoriju. Praksom. Više pije vodu ona da dobijemo koliko možemo poneti. O, da. Ali, ovu teoriju sami obaramo onog časa kad počnemo da nosimo i tuđe, sve iz najbolje namere. A, put do pakla upravo je tim kockicama posut. Nije pakao, kako reče jedan moj kolega, nije to ono strašno mesto, pakao je ostati izopšten, ili jednostavno rečeno – pakao smo mi sami sebi – na tom putu sa najboljim namerama. Deset zapovesti pogazimo sami – ne varaj, ne laži, ne kradi, ne poželi tuđe. Od malena nas uče da su ovo smrtni gresi, a kada ne slažemo iskrenost nam kazne, naše poštenje pogaze, varajući nas, možda čak i iz najboljih namera, ukradu nam godine, snove, jer smo verujući iskreni sa njima bili.

Ali, iskreno, ni trunke gorkog ukusa, ni trun (samo)žaljenja nemam, jer to čist je gubitak vremena. Kad sam ovu lekciju naučila, kad sam potcrtala i zaokružila neke stvari, tada o prešla na onu međulekciju. Učila sam da praštam. Prvenstveno sebi. A onda i svima ostalima. Opraštala sam svima što sam od njih očekivala ono što mi nisu mogli dati ili što nisu bili ono što sam ja od njih očekivala. Nisu umeli ili nisu hteli. Nebitno. Onda sam sekla niti koje su me vezivale za neke ljude. Neki su na taj način zauvek otišli, a sa nekima sam uspostavila drugačije, zdravije odnose.

Naučila da poštujem sebe, da najveći deo stvarnosti jednostavno ne osetim kao deo sopstva. Kako to pokušah da objasnim ljudima – kao da jedno neprobojno staklo stoji na nekih 10 cm od mene, pa se spoljašnji svet razbija o njega. Samo što se i sva dugoročna maštanja isto tako razbiju o to staklo. Što dovodi to sledećeg stepenika na međuspratu učenja – do toga da živim ovde i sada. Ponekad misli i krenu levo-desno, ali brzo završe uz klep/klep.

Kroz čitavo ovo iskustvo, došlo je i ono sa početka priče. Učeći, naučih podosta o sebi. Ali, to nije priča za ovo veče. Htedoh reći, u stvari, naučih da čuvam druge od sebe. Ili, tek učim. Bolelo je kada sam shvatila da moram da se odmaknem da bih se primakla. Da je najbolji način da te čuvam upravo taj da te od cunamija zvanog JA sačuvam. Da znaš da sam sveprisutna, ali ne obavezno i uvek prisutna. Da nije moja najbolja i najmudrija. Da svet sasvim lepo funkcioniše i kad podignem nogu sa kočnice. Da su tvoja krila toliko lepa i jaka, da je predivno gledati tvoj let. I leteti uz tebe. I sviti se uz tebe, a ne priviti te pod svoje krilo. Valjda je to jedna od poenti. Ne znam.

Jeste bolelo, ali je osećaj dobar. Pobediti sebe, da bi dobio sebe. Pobediti sebe da bih imala tebe baš onakvog kakav treba da budeš. Pustiti tebe da učiš kroz svoje iskustvo, ne plašeći se bola. Jer kako kroz lepotu, tako i kroz bol rastemo. A lečimo se najmoćnijim od svih lekova – ljubavlju. A, ako doza nije dovoljna, kako napisa moja draga duhovna lečilica, jednostavno povećavati dozu. Ja bih dodala do optimalne i individualne granice.

I, čuvam te. Tako je to još davno pisano bilo, samo je trebalo da dovoljno porastemo da bismo se sami u ovom svetu mogli naći…

 
9 коментара

Објављено од стране на 13. маја 2012. in Kako promeniti sebe - kroz lično iskustvo

 

Ознаке: , , , , , ,

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: