A godine prolaze niz naše obraze ili kad ne zaboraviš juli

Suze su dobre. One prave, kad padnu u samoći, kao odgovor na neizgovoreno pitanje. Suze su dobre kad operu nam dušu i očiste srce. Suze su ok.

U nedeljno prepodne, ne preterano rano, kako već nedelja nalaže, spustiše se niz lice, onako odjednom, rekao bi neko. A znamo da ništa baš tako bez ikakvog razloga ne biva i ni jedan odgovor bez pitanja ne dođe, niti i jedna suza kane bez valjanog povoda.

Jedno pitanje se dugo šunjalo i kuckalo i čekalo pravi trenutak da dobije razrešenje. A onda odjednom, pa, da je neko mogao da vidi nevidljivi trenutak, rekao bi vam da su u istom trenutku i zapit i potvrda došli, takoreći, u isti čas.

U tom trenu čitah rečenicu – parafraziraću – da treba iskoristiti trenutke tuge jer tada učimo… Da li sam proćerdala jednu veliku bol ili sam uspela da naučim lekciju? – to beše pitanje koje iskoči preda me.

Dva čoveka. Dva života. Jedna žena. Da li su slični? U mnogome jesu. Da li su priče iste? Nisu.

Jedan me je naučio da budem JA. Da mogu sve sama, da sam jaka i da mi ne treba niko da bi mi to potvrdio i time me je naučio kako se odrasta.

Drugi voli moje JA, i uči da ne moram sama, da sada kada znam da sam jaka i samostalna – mogu i da se prepustim i postanem ono što u ovim godinama i treba da budem. Žena u svim svojim prelepim obličjima.

Jedna žena. Dva muškarca. Ona je njihova dodirna tačka.

Zahvalna Bogu na ljubavi. Zahvalna što sam u bolu razumela šta je trebalo da naučim da bih mogla da idem dalje.

Suze u nedeljno prepodne – i odgovor – da, naučila sam i da, zahvalna sam što kad je bol već pisan bio, nisam protraćila ga na samožaljenje.

I opet ništa nije slučajno. Jer, mesec je jul. I datum je baš taj. Rođendanski. I jedan dan kad moguće je na odgovor dobiti pitanje... Hvala, onome gore, na kupanju duše. I, nije to kao u pesmi Breginoj o zaboravljanju i julu… Ne znam zašto, ali setih se jedne druge grupe i pesme  – http://www.youtube.com/watch?v=lFYkHHXCA8c

Zašto baš Bolero i zašto baš ova pesma, ne mogu da vam objasnim, ne mogu ni sebi. Nije čak ni čitava pesma dobra ilustracija za priču. Tek dva tri razbacana stiha u njoj. U ovo veče nedeljno na izmaku…