RSS

A godine prolaze niz naše obraze ili kad ne zaboraviš juli

21 јул

Suze su dobre. One prave, kad padnu u samoći, kao odgovor na neizgovoreno pitanje. Suze su dobre kad operu nam dušu i očiste srce. Suze su ok.

U nedeljno prepodne, ne preterano rano, kako već nedelja nalaže, spustiše se niz lice, onako odjednom, rekao bi neko. A znamo da ništa baš tako bez ikakvog razloga ne biva i ni jedan odgovor bez pitanja ne dođe, niti i jedna suza kane bez valjanog povoda.

Jedno pitanje se dugo šunjalo i kuckalo i čekalo pravi trenutak da dobije razrešenje. A onda odjednom, pa, da je neko mogao da vidi nevidljivi trenutak, rekao bi vam da su u istom trenutku i zapit i potvrda došli, takoreći, u isti čas.

U tom trenu čitah rečenicu – parafraziraću – da treba iskoristiti trenutke tuge jer tada učimo… Da li sam proćerdala jednu veliku bol ili sam uspela da naučim lekciju? – to beše pitanje koje iskoči preda me.

Dva čoveka. Dva života. Jedna žena. Da li su slični? U mnogome jesu. Da li su priče iste? Nisu.

Jedan me je naučio da budem JA. Da mogu sve sama, da sam jaka i da mi ne treba niko da bi mi to potvrdio i time me je naučio kako se odrasta.

Drugi voli moje JA, i uči da ne moram sama, da sada kada znam da sam jaka i samostalna – mogu i da se prepustim i postanem ono što u ovim godinama i treba da budem. Žena u svim svojim prelepim obličjima.

Jedna žena. Dva muškarca. Ona je njihova dodirna tačka.

Zahvalna Bogu na ljubavi. Zahvalna što sam u bolu razumela šta je trebalo da naučim da bih mogla da idem dalje.

Suze u nedeljno prepodne – i odgovor – da, naučila sam i da, zahvalna sam što kad je bol već pisan bio, nisam protraćila ga na samožaljenje.

I opet ništa nije slučajno. Jer, mesec je jul. I datum je baš taj. Rođendanski. I jedan dan kad moguće je na odgovor dobiti pitanje... Hvala, onome gore, na kupanju duše. I, nije to kao u pesmi Breginoj o zaboravljanju i julu… Ne znam zašto, ali setih se jedne druge grupe i pesme  – http://www.youtube.com/watch?v=lFYkHHXCA8c

Zašto baš Bolero i zašto baš ova pesma, ne mogu da vam objasnim, ne mogu ni sebi. Nije čak ni čitava pesma dobra ilustracija za priču. Tek dva tri razbacana stiha u njojwater-circle-meditation. U ovo veče nedeljno na izmaku…

 

 

 

Advertisements
 
12 коментара

Објављено од стране на 21. јула 2013. in Intimni imaginarijum

 

Ознаке: , , , , , , ,

12 responses to “A godine prolaze niz naše obraze ili kad ne zaboraviš juli

  1. Negoslava

    21. јула 2013. at 10:09 pm

    Hvala, onome gore, na kupanju duše.
    Moju si dušu ti, ovim rečima, okupala. Hvala.

     
    • Marina Majska

      21. јула 2013. at 10:13 pm

      Nema na čemu. Često se kupam u tvojim rečima, kao juče, recimo. Hvala i tebi.

       
  2. ironijexl

    22. јула 2013. at 8:32 pm

    Ne znam šta bih rekao, pogodila si me, kako tekstom, tako i pesmom…

     
    • Marina Majska

      22. јула 2013. at 8:48 pm

      Bane… dragi prijatelju moj, tvoja tišina ima svoje značenje i težinu. O tekstu neću, ali za pesmu potpuno razumem, jer i mene svaki put dovede do tišine… Hvala…

       
      • ironijexl

        23. јула 2013. at 11:12 am

        Da, ceo taj album mi je jako drag, ali tema tvoje priče je pokrenula neke priče u meni i ućutala me u misli (ako razumeš šta sam hteo da kažem).

         
      • Marina Majska

        23. јула 2013. at 12:33 pm

        Razumem. Ovo je teško opričavanje – i teška tema, a s vremena na vreme se preispitujem da li sam zaslužila neke stvari – da li su neke boli pravilno „iskorišćene“…

         
  3. tanjatg

    25. јула 2013. at 1:29 pm

    Ni jedna bol nije nikada do kraja pravilno „iskorišćena“ jer mi smo samo ljudi. A o zaslugama, mislim, ne treba razmišljati. Stvari se dešavaju po milosti. Priča ti je divna, kao i njen naslov, kao i ilustracije, muzička i ova plava, vizuelna, kojom si je propratila. Međutim, i bez toga, priča bi uspela da gane. I zamisli.

     
    • Marina Majska

      26. јула 2013. at 9:11 am

      Znam. Fotke stavljam zbog onog pravila da dugačak tekst treba da ima ilustraciju da bi čitaocu održao pažnju (mada ja čitam tekstove bez ilustracija, ali nekako mi tako ostalo to u glavi) a muzika je morala… 🙂 Na blogu postoji još jedna priča julska… Pre nekih godina, i jednostavno, da uvek se pitam o tome da li je dovoljno, a znam, da je možda najpribližniji odgovor upravo ovaj što mi ga ti dade…

       
  4. lucidnostteorijeslucaja

    2. августа 2013. at 8:11 pm

    Marina, izabrana si za igru. 🙂

     
  5. OljaKa

    3. августа 2013. at 2:18 pm

    Sve priče po malo liče jedna na drugu, ali nikada nisu iste, naročito ne ljubavne price i svaka od njih donese uvek nešto i novo i dobro i ostavi svoj večiti trag i sećanje.

     
    • Marina Majska

      3. августа 2013. at 4:25 pm

      Tako mora. Sve na ovom svetu pomalo liči, ali određene specifičnosti opet određenu stvar čine posebnom… neodoljivom

       

Da li ste pročitali?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

 
evoblogamoga

žica na ptici

The Witch of Walkerville

Where spiritual & practical meet

Let's be unique

sequuntur somnia

simple Ula

I want to be rich. Rich in love, rich in health, rich in laughter, rich in adventure and rich in knowledge. You?

Je suis Mila

by Milica Pralica

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

Između zvezda i blata

Slike iz života jednog paora amatera i pesnika u pokušaju...

Jasna

Naše je samo što drugima damo.

Inspirational Woman

Lifestyle Blog

Blog jednog pisca

Vladimir Vujinović

ŠtaSeKuva?

Nešto kuvamo u glavi, a nešto na šporetu

%d bloggers like this: